Destogodišnja devojčica iz Kikinde objavila zbirku pesama

Objavljujemo  nekoliko njenih pesama koje su deo pomenute zbirke poezije za decu “Od srca deci na dar”.

Novogodišnja noć

Pala je tiho, tiho Novogodišnja noć
i dobila je čudnu moć,
da se mesec i zvezde
na jastucima dece gnezde.

Skupljaju dečje snove
da noći ove
usreće svu malu decu
dok ona u krevetiću grle plišanog mecu.

U toplini doma jelka i lampice sijaju,
kakao i kolači Deda Mrazu prijaju.
On te noći po celom svetu leti
obiđe svaku kuću na planeti.

Da svako čedo ujutro poklon nađe
bude srecno, veselo, slađe
da zaboravi sve brige i svađe.

Ala

Bila jednom jedna ala
velikog repa, dugog vrata
to nije šala,
baš je bila ogromna ala.

Zelena alica kose kratke
imala oči umiljate slatke.
Našla je suknjicu plavu
sitne, bele rade kao ukras za glavu.

Pravila je izlet i pila čaj od nane
na malenom ćebetu stajale su banane.
Sendvič je jela i kolače razne
nije bacala okolo flaše od soka prazne.

Kada me je videla
malo se postidela.
Ponudila me je da jedem sa njom i pijem koka-kolu,
ali nisam stigla, jer me je mama probudila za školu.

Školsko zvono

Školsko zvoni zvono
glasno je ono,
na čas na poziva da dođemo
ili nam kaže kući da pođemo.

Na prvi čas treba da stignemo na vreme,
jer obrađujemo nove teme.
Računanje i pisanje
stvaraju novo pitanje.

Kada se za odmor zvono oglasi
užinu da pojedeš mogla si.

Važno je da čitaš i pišeš
kao što je bitno što dišeš.

Ako stekneš nova znanja
šansa da u životu grešiš mnogo je manja.
Zato u školu idi svakog dana ti
da bi ti se ostvarili sni.

Kikinda

Grad u kome sam rođena
je moja lepa Kikinda.

Ona za sove jedina zimovalište ima
i radoznale turiste rado u svoje krilo prima.

Stara mamutica, usamljena kika,
mom gradu je ponos i dika.

Jesenja, tradicionalna manifestacija: “Dani Ludaje”
Čarobna je,veselja, sreće, pesme svuda je.

Lutka

Sedim u mračnom,hladnom izlogu tom
Žudim da me neko voli da imam dom.
Šetajući sa majkom nežno si virnula
I mene u srce dirnula.

Stala si i ćutke u mene gledala,
a ja se još nisam predala
da ću sa tobom kući poći
da će za mene srećni dani doći.

Položila si me na jastuk mek
i tiho pevala
to je mojoj duši lek,
a tako sam zevala,
zatvorila sam oči i dozvolila miru da u srce kroči.

Najzad imam sve
ostvarila sam sne.
Pričala si mi tajne
tako slatke, sjajne,
čitala mi knjige,
poveravala brige.

Slušala sam pesme
reči, gledala crteže koje niko ne sme
osim mene da vidi,
jer si se plašila da neće drugima da se svidi.

Otišla si iz kuće svoje mame
po mene su došli stari dani tame.
Opet sam napuštena sedela
kao da tebi nisam vredela.

Prašina, dani, na mene su pali
prostor i vreme su nestali.
Izbledela slika lica tvog
živi još uvek u dubini srca mog.
Bila si mi drugarica i sada si
uvek ćeš to i ostati.

Rodni breg

Spomenici od davnina u prirodi se nalaze,
kraj njih ratovi, nedaće, godine nečujno prolaze.
Crkve, kule, manastiri gradili su nama poznati ljudi,
a naša tradicija od zaborava da ih sacuva se trudi.

Ivan kula nalazi se na planini Radan,
a u naselju ispod nje, narod u teškim uslovima života gladan.
U svoj toj muci
pojaviše se junaci,
Ivan Kosančić i Milan Toplica.
Crkvu Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila podigao je Toplica,
u narodu je poznata kao Toplička Gračanica.

Kruševac, je bio tad
Srbije glavni grad.
Iz njega je vladao srpski Lazar knez
i ostavio otisak tako snažan u istoriji
kao što je na mirazu vez.

Dva junaka na Kosovo krenuše,
šume zelene od tuge uvenuše.
Skuplja se Srpska vojska da u boj krene
od ponosa zaplakaše stene.

Knez Lazar je vojsku predvodio u boj
da bi odbranio čast Srbiji celoj.
Svi srpski junaci umrli su kao mučenici,
mi smo samo njihovi učenici,
kako se hrabrošću otadžbina brani
kada te ljuti neprijatelj rani.

Dok je Lazar živ bio
manastire Lazaricu i Ravanicu je sagradio.
Ravanica mu zadužbina postala
i vekovima blagoslovena ostala.
Manastir Lazarica
nalazi se u cenru Kruševca.

Bez kulture, tradicije i običaja
narodu nema značaja.