Osećamo svakim našim dodirom – to ostavlja trag. Kroz dodir dobijamo prve impresije o svetu, što je jedan od razloga zašto treba posvetiti posebnu pažnju nezi ruku. NIVEA traga za neverovatnim iskustvima proistekla iz dodira ruku.
Razmislite na trenutak koliko pokreta rukom napravimo u toku dana. O svemu za šta koristite ruke. O svemu onome što uzmemo ili dodirnemo rukama skoro 25 miliona puta tokom svog života – naravno, po naučnim proračunima. Zapravo, ruke pomeramo neprestano, čak i kada spavamo. Uvidećete da su naše ruke čudesne.
Ruke su igrale odlučujuću ulogu u ljudskoj evoluciji. Antorpolozi su utvrdili da je razvoj ruku bio suštinski preduslov za nastanak čoveka. Palac posebno omogućava da se objekti hvataju, drže i da se vešto barata oruđem, instrumentima i svim drugim stvarima.
Ruke su nešto više od “hvatača”
Ruke imaju daleko veći značaj. Pomoću njih komuniciramo: rukujemo se, gestikuliramo, stiskamo pesnice, ili šetamo uz drugu osobu držeći se za ruke. Povrh svega, ruke su ključne za osećaj dodira, čak i u slučajevima kada je čulo opažanja isključeno. Kroz čulo dodira sve što doživljavamo postaje realnost. Možda bismo mogli da osporavamo ono što vidimo ili čujemo, ali ono što osetimo dodirom je uvek (subjektivna) istina. Nešto postoji jer nam naš dodir to govori. Iako su čula dodira, ukusa i mirisa manje kognitivna, ona utiču na naše iskustvo i odluke više od sluha i vida. I na kraju, čulo dodira je direktno povezano sa našim osećajima i emocijama.
| Čudesna moć ruku
· Ruka se smatra najkompleksnijim delom tela. · Ima 27 kostiju, od kojih su 14 kosti prstiju. · Jedna ruka ima 33 mišića i 22 ugla pod kojima se može pomerati. · Dlan svake ruke ima 17,000 čulnih ćelija poznatih kao mehanoreceptori koji registruju pritisak, kao i nadražaj kroz pokret ili vibraciju. · Prsti ruke se ispruže i saviju oko 25 miliona puta tokom života. |
Komuniciramo putem dodira
Sudeći po tvrdnjama psihologa Iris Nowacki, čiji rad pokriva internacionalna istraživanja o značaju dodira, “koža je prvi čulni organ kojim komuniciramo i pomoću kojeg percipiramo sebe i svoje okruženje. Mnogo pre nego što nerođeno dete može da vidi, čuje ili oseti miris, ono oseća dodir u majčinoj utrobi.” Slike za ultrazvuka pokazuju kako embrion star samo osam nedelja koristi ruke da bi se igrao sa pupčanom vrpcom.
Čulo dodira je jedno od najvažnijih čula koje omogućava informaciju o okruženju, klasifikuje ih i procesuira ih dalje. Ljudska bića primaju telesni nadražaj kroz kožu, najveći čulni organ. To se odigrava kroz receptore za pritisak, dodir, vibraciju koji su raspoređeni duž celog tela. Ova mreža senzora je najgušća na koži usana, jezika, vrhova prstiju, tabanima; koža leđa ima najređu mrežu senzora. Najveći broj senzornih receptora za dodir nalazi se na vrhovima prstiju. I tako smo umreženi od samog početka.
Moć dodira
Bebe često stavljaju prste u usta kako bi istražile čulo dodira u periodu kada još nisu sasvim ovladale samim rukama. Kasnije, ruke preuzimaju vođstvo u istraživanju heptičkog doživljaja. Svetski poznat švajcarski psiholog razvoja Jean Piaget (1896-1980) otkrio da se učenje kod dece do uzrasta od sedam godina primarno odvija preko čula dodira.
Dodirujući objekte deca razvijaju razmišljanja koje im pomažu da razumeju apstraktne informacije. Dugogodišnja studija istraživača na Univerzitetu na Floridi dokazala su da dodir pomaže deci da se spreme za život. Po toj studiji, deca koja su se igrala sa kockama kasnije su imala i mnogo više uspeha u matematici. Razne studije pokazuju da dodir umnogome pomaže u saznajnim procesima kod dece.
O uzimanju i davanju
Dugo već je poznato da je dodir od vitalnog značaja. Bebama recimo ništa drugo ne može dati takav osećaj stabilnosti i povezanosti sa roditeljem. Dodir je od suštinskog značaja – kako za međuljudske kontakte tako i za zdravlje. “Kada doktor dodiruje pacijente aktivira se poverenje i sigurnost znanja, čime otpočinje i proces samoizlečenja,” objašnjava Iris Nowacki. Mnogi ljudi su isto doživeli tokom masaže. Nežni pritisak na kožu prouzrokuje osećaj relaksacije i oporavka – čak i kada ne znamo osobu koja nas dodiruje. Kada dodirnemo nešto, čulni receptori u našoj koži šalju signale našem mozgu. To nam omogućava da razlikujemo glatko i grubo, hladno i toplo. Kada dodirujemo kožu mozak oslobađa endorfin, serotonin i oksitocin (hormone bliskosti) koji prkose stresu. Isto se dešava kada sami dodirnemo svoju kožu na primer, kada nanosimo losion ili ulje za telo.
Zato je nega kože ruku od posebne važnosti
Sve naše dnevne aktivnosti traže nežne i zdrave ruke. Najmanja iritacija kao što je gruba koža, mala povreda kože, prljavština ili ostaci lepka na vrhovima prstiju mogu ozbiljno da ugroze naše čulo dodira. Zato nege za osetljivu kožu ruku nikada nije previše. I na kraju, ali ne i najmanje važno, samo sa vrhovima prstiju možemo da pružimo i primimo toliko iskonskih pozitivnih osećanja kao što su bliskost, sigurnost i ljubav. Iako ih ne možete videti – sigurno ih možete osetiti.
NIVEA Moisture care krema za ruke sa maslinovim uljem neguje i hidrira suvu kožu ruku i čini je osetno mekšom, 75ml, okvirna cena 151 din.
NIVEA Protective care krema za ruke sa pčelinjim voskom omekšava, neguje, ima protivupalno dejstvo i ojačava zaštitnu barijeru kože, 75ml, okvirna cena 151 din.
NIVEA Sooting care krema za ruke sa aloe verom i uljem jojobe osvežava, umiruje kožu i pruža joj intenzivnu hidrataciju, 75ml, okvirna cena 151 din.
Podnošljivost na koži dermatološki dokazana.
Komentari 0