Foto: Pixabay
Da bi se motorni razvoj odvijao nesmetano važno je da poštujemo njegove prirodne zakonitosti, a jedna od njih je redosled javljanja funkcija.
Sa šest meseci većina beba počinje da se kreće tako što bauljaju na stomaku i tako stižu do željenog predmeta. U narednim mesecima se podižu u četvoronožni položaj a onda počinju i da puze. Puzanjem se razvija snaga mišića trupa, karlice, ruku i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako jača kapacitet pluća i stiče kondicija što doprinosi boljem celokupnom razvoju.
Beba u osmom mesecu puzi unazad i unapred i dok se pridržava za nešto pokušava da se uspravi.
Sa devet meseci može na kratko da stoji i drži se za nešto .
U desetom mesecu može da zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu.
Sa jedanaest se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji kratko bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj.
Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.
Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava. To će sprečiti ovladavanje ravnotežom što remeti normalan motorni razvoj.
Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati. Nestrpljivi i nedovoljno upućeni roditelji ponašanje deteta koje pokazuje potrebu da se kreće, pogrešno tumače željom za hodanjem.
Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda držanjem za ruke remeti njegov normalan motorni razvoj. Da bi dete prohodalo neophodno je da neurološki sazri na šta se ne može uticati spolja. Naviknuto da ga neko vodi i bez uspostavljene ravnoteže kada prohoda biće nesigurno, zapinjaće o prepreke, padaće bez da se dočeka na ruke i tako zaštiti glavu.
Pasivno držanje deteta u uspravnom položaju a da ono nije spremno za to je beskorisno i može biti opasno. Razvoj bebinih stopala nije završen na rođenju, mišići se tek formiraju, zglobovi se vremenom učvršćuju. Prerano stavljanje na noge može da dovede do trajnog oštećenja mekanih struktura i krivljenja stopala. Posledice mogu da budu nepravilan položaj stopala i kolena. Pod težinom tela potkolenice mogu da se iskrive što na kraju može da dovede i do deformiteta kičmenog stuba.
Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda. Kada napravi osam samostalnih koraka i nastavi da hoda bez pridržavanja, može se reći da je prohodalo. Priprema za samostalan hod može da traje i po nekoliko meseci. Ako dete vodite za ruku pre nego što je za to spremno, bitno ćete mu poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost.
Da bi se dete nesmetano razvijalo nikako ga ne treba stavljati u prinudne položaje za koje ono samostalno ne zauzima, niti ga treba prerano stimulisati na aktivnost za koju nije spremno. Važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom i da u svakoj ima priliku da dovoljno uvežba trenutnu aktivnost i pripremi se za sledeću. Ni trava ne raste brže i više zato što je vučete, samo ako ima dovoljno sunca i redovno je zalivate uživaćete u njenoj lepoti.
Postovani,
Bena je napunila 13 meseci, puzi i od skoro se par puta podigla sama na noge da stoji uz moje rame dok je na krevetu, medjutim jos ne pokusava da napravi korak niti da duze stoji. Kod fizijatra smo bili na vezbicama do skoro, medjutim po njihovim recima, ona nigde ne kasni i moze i sa 18 meseci da prohoda. Kakvo je Vase misljenje po tom pitanju? Unaprex zahvalna, Bojana Radovanovic
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra