Hipoterapija, odnosno terapija određenih oboljenja uz pomoć konja, poznata je odavno, ali je kod nas relativno nova.
Pokreti konja najbolje simuliraju ljudske, telo konja je toplije, a puls niži nego kod čoveka, što u kombinaciji ima izuzetne terapijske efekte kod dece obolele od cerebralne paralize, Daunovog sindroma i nekih drugih poremećaja. Kod nas je interesovanje za hipoterapiju-terapijsko jahanje, koje je počelo pre desetak godina sve veće.
Hipoterapija, odnosno terapija određenih oboljenja uz pomoć konja, poznata je odavno, ali je kod nas relativno nova.
Još u Prvom svetskom ratu primećena su blagotvorna dejstva konja na ljudsko zdravlje, pa su vojnici koji su radili u konjici ređe patili od posttraumatskog sindroma.
Ozbiljniji razvoj terapije počeo je 50-ih i 60-ih godina 20. veka, kada su rađena i prva naučna istraživanja. Kod nas je interesovanje za hipoterapiju počelo pre desetak godina.
Deci oboleloj od cerebralne paralize, Daunovog sindroma i nekih drugih bolesti terapijsko jahanje, kako kažu roditelji, izuzetno pomaže.
Jedini problem je što manjež u Kragujevcu nije natkriven, pa im je ta pomoć uskraćena.
„Kod mog sina sam primetila dosta pomaka, u smislu ravnoteže, koordinacije, njegove neke smirenosti, prosto je on drugačiji kada se popne na konja i njegovo čitavo zdravstveno stanje je bolje, bolje drži glavu, vrat“, kaže majka Ivana Otašević.
Stručnjaci koji im pomažu, a u timu su fizioterapeut, psiholog, defektolog i konjički trener, naglašavaju da je kontinuitet u radu sa tom decom veoma važan, a da se napredak vidi već posle nekoliko meseci.
„Sami konji, njihova toplota, deluje pozitivno na mišiće, a sam pokret konja simulira neke metode koje mi koristimo u radu, to su trodimenzionalni modeli pokreta, koji veoma pozitivno deluju na taj spazam koji je prisutan kod njih“, ističe viši terapeut Ivan Dragičević.
Defektolog Mila Lekić kaže da je njena uloga da približi dete konju, a zatim kada dete počne da jaše, sa njima radi psihomotorne vežbe koje deca rado rade.
„Konjički klub Aranđelovac“ ima osam konja, za rad sa decom sa posebnim potrebama obučena su dva. Obuka traje oko godinu dana.
I deca, i roditelji, i terapeuti pozivaju sve koji mogu, da pomognu da deca sa posebnim potrebama imaju redovno terapijsko jahanje. Iz „Konjičkog kluba Aranđelovac“, stiže i dobar predlog.
„Sve što je za početak potrebno jeste da se natkrije ovaj manjež. Svi bi videli reklamni prostor i humano delo, zato što ova deca sada neće moći da imaju terapiju zbog vremenskih uslova“, ističe Jelena Obradović.
Roditelji očekuju da će i lokalna samouprava ispuniti obećanje, i finansijski im pomoći da deci omoguće hipoterapiju, jer to nije metoda lečenja koja se finansira o trošku države.
Izvor: RTS
Komentari 0