Foto> Flickr
Prekomerna težina u prvoj godini života povećava rizik od gojaznosti u školskom uzrastu, koja zatim u 80 odsto slučajeva prerasta u višak kilograma u odraslom dobu, tvrde pedijatri. Gojaznost je vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti dece i adolescenata, najpre zbog povećanog rizika za nastanak hipertenzije, povišenog holesterola, ateroskleroze i dijabetesa tipa 2.
Ovaj metabolički poremećaj je u Srbiji sve češći i studijama je potvrđeno da 10,58 odsto dece od dve do 19 godina ima prekomernu težinu, upozoreno je na Kongresu pedijatara.
– Višak težine povećava napor za dečje srce, što direktno utiče na krvni pritisak, nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i razvoj šećerne bolesti. Ukoliko je ovo stanje dugotrajno, višestruko se povećava rizik od koronarne bolesti, infarkta, bolesti žučne kese i nekih formi karcinoma – kaže, za „Novosti“, dr Gordana Grujić Ilić, pedijatar Doma zdravlja Niš i koordinator za ultrazvučnu dijagnostiku dece i sportista.
Doktorka naglašava da se kod dece koja imaju višak telesne masti češće razvijaju bolest srca i infarkt, čak i kada nemaju druge faktore rizika, kao što su pušenje ili genetska predispozicija.
– Gojaznost je povezana i sa mnogim drugim, manje poznatim problemima, kao što su astma i druge plućne bolesti, ortopedski problemi, bolovi u nogama i leđima, kao i gastrointestinalne komplikacije – objašnjava dr Gordana Grujić Ilić.
U dečjem uzrastu najznačajnije su porodična ili idiopatska gojaznost, koja nastaje u sklopu genetskih sindroma, ali i gojaznost endokrine prirode. Postoji visoka korelacija između gojaznih roditelja i beba sa prekomernom težinom.
– Ako su oba roditelja normalno uhranjena, gojaznost se javlja u devet odsto slučajeva. Ako je jedan roditelj gojazan, a drugi normalno uhranjen, do gojaznosti dolazi u polovini slučajeva. A kada su oba roditelja gojazna, procenat gojazne dece je 75 odsto. U malom procentu slučajeva, svega tri odsto, prekomerna težina je sporedni simptom neke druge bolesti – navodi naša sagovornica.
U savetovalištima za mlade i kardiološkim savetovalištima u domovima zdravlja rade se potrebna ispitivanja, preporučuju dijete i preduzimaju sve potrebne mere, koje zavise najpre od životnog doba deteta.
– Između prve i pete godine života deteta, potrebno je voditi računa o unosu slatkiša, izbegavati masna mesa, hranu pripremati kuvanjem ili prženjem bez masti. Posle pete godine, neophodno je da dete bude fizički aktivno najmanje jedan sat svakog dana da se bavi nekim sportom – kaže dr Gordana Grujić Ilić.
Komentari 0