Foto> Flickr
Srce se biološki kod muškaraca i žena ne razlikuje mnogo, ali se žene, u proseku, javljaju lekaru 40 minuta kasnije nego muškarci od pojave prvih srčanih smetnji, jer zanemaraju tegobe. Zbog toga bolesti srca kod žena budu i kasnije prepoznate.
Srčani i moždani udar, kao i hipertenzija, najčešći su uzročnici smrti žena u Srbiji. Za godinu dana od kardiovaskularnih oboljenja preminulo je 28.314 žena, što je za 4.500 više nego muškaraca koji su preminuli sa nekom od ovih dijagnoza.
– Statistika pokazuje da se žene ređe javljaju lekaru, kasnije prepoznaju simptome bolesti i češće zanemaruju tegobe, što je razlog velikog broja smrtnih slučajeva – kaže, za „Novosti“, dr Lidija Jevđić, specijalista interne medicine i kardiolog u Opštoj bolnici „Aurora“. – Upravo ovakva statistika je razlog zbog kojeg se merama prevencije mora pristupiti sistematično, u opštoj, a naročito u ženskoj populaciji, i na tome ćemo raditi kroz Centar za kardiovaskularna oboljenja. Veoma je važno da pacijenti imaju centar u kom će moći da dobiju odgovore na sva pitanja i obave neophodne preglede važne za prevenciju bolesti srca. Već je otvoren Centar za kontrolu pejsmejkera, gde će stručnjaci obavljati periodičnu proveru rada već ugrađenih aparata.
JOŠ SMO NESLAVNI REKORDERIU Srbiji je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u padu u poslednjih 10 godina, ali podaci su i dalje alarmantni. Godišnje umre više od 50.000 ljudi. Još smo po neslavnoj statistici treća zemlja, posle Rusije i Ukrajine, po učestalosti obolevanja i umiranja od bolesti srca i krvnih sudova.
Pacijenti koji imaju genetske predispozicije, boluju od dijabetesa, gojaznosti ili su pušači, trebalo bi, prema rečima naše sagovornice, da se kontrolišu jednom godišnje ili na svakih šest meseci, u zavisnosti od godina i predispozicija.
– Produžavanje generativnog perioda, odlaganje rađanja, vantelesne oplodnje i različiti stresovi, uticali su na to da se rizik od srčanih bolesti kod žena povećao – kaže dr Lidija Jevđić. – Žene koje su tokom trudnoće imale dijabetes ili hipertenziju, najčešće ne nastave da kontrolišu krvni pritisak nakon porođaja, ne shvatajući da imaju veliki rizik za nastanak bolesti.
Budući da su kod žena hormoni i zdravlje srca povezani, kada prestane dejstvo polnih hormona i nastupi menopauza, oko 60. godine dolazi do najvećeg rizika za nastanak karidovaskularnih bolesti. Poslednjih godina zbog hormonskih problema, stresa i nezdravog načina života, sve više žena oboleva čak i u mlađem životnom periodu.
Komentari 0