Psihomotorni razvoj bebe – miljokazi

Foto: Pixabay

Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Pedijatar na redovnim pregledima svakog meseca proverava šta je sve beba u prethodnom periodu savladala od aktivnosti.

Tokom detinjstva postostoje tzv. “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi u određenom periodu. Oni svakako ne znače da će svaka beba uraditi svaku od aktivnosti predviđenu za uzrast, ali bi trebalo da bebica može da uradi većinu predviđenih aktivnosti.

1. MESEC

• leži na ledjima savijenih ruku i nogu

• kratko posmatra pogledom, zagleda se nekoliko sekundi u mamu kada je blizu, prepoznaje miris majke i čuje njen glas, ne vidi jasno osobe i boje

• ležeći na stomaku okreće glavicu na jednu i drugu stranu, oslobadja disajne puteve

• šake drži uglavnom zatvorene, vrat ne drži samostalno

• refleksno hvata ručicama i nožicama

• ima razvijen refleks sisanja, otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada se predmet približi ustima

• trgne se tokom spavanja

• povremeno se oglašava, plače snažno

• spava u različitim intervalima do oko 20 sati dnevno

2. MESEC

• nekoliko sekundi fiksira pogled u kontaktu sa majkom i članovima porodice, prepoznaje osobe koje svakodnevno vidja

• na položaju na stomaku odiže glavicu i odvaja je od podloge

• reaguje na svetlosne i zvučne nadražaje

• šake povremeno otvara ali su i dalje uglavnom zatvorene

• razvoj je brži na rukama nego na nogama

• beba se smiruje kada plače na mirne glasove i u kontaktu sa roditeljima (nošenje, naslanjanje na grudi)