Foto: Pixabay
Deca mogu biti fenomenalni majstori imitiranja i oponašanja. Od glasova preko reči pa do čitavih pokreta. Do juče je samo fizički ličilo na vas ili na oca a onda odjednom počinjete da primećujete muževljeve ili vaše pokrete i navike na detetu.
Imitacija je normalna pojava i sastavni je deo razvoja svih veština, od govornih do socijalnih.
Naravno, nije da baš sva deca oponašaju roditelje odmah. Neka od njih dugo posmatraju pre nego što nešto i pokušaju. Obično dečaci imitiraju očeve a devojčice mame. Ali mnogi roditelji će se sresti i sa pokušajima dečaka da probaju mamin karmin ili devojčica da se “briju” sa tatom. Svest o razlici u polovima se obično ne javlja pre 3.godine tako da ne treba braniti ni jedno ni drugo.
Kada počinju imitacije? Još male bebe sa samo par meseci oponašaju neke osnovne pokrete, pa čak i mogu da se ispleze. Međutim, to je sve nesvesno. Tek prva godina predstavlja početak stvarnog, svesnog oponašanja odnosno imitiranja sa namerom. Jednogodišnje dete razume da ponašanja koja kopira imaju značenje.
Kako reagovati i kako izaći iz onih loših situacija? Evo nekoliko primera:
Situacija 1:
Šepuri se u cipelama sa štiklom od 12cm koje ste ostavili u hodniku ili uzima vaše ogrlice sa ormarića i ogleda se ponosno u ogledalu.
Zašto to radi?
Zato što “biti kao mama” podrazumeva da smo dobri, da znamo šta je lepo i da dobijamo puno komplimenata.
Kako mama da reaguje?
Uključite se u igru i ponašajte se prema vašoj maloj devojčici kao da je velika. Primetićete zadovoljstvo na njenom licu.
Situacija 2:
Ponavlja ružnu reč koja vam je “izletela “ u trenutku nervoze ili koju je ljuti tata uputio čiki na semaforu.
Zašto to radi?
Vi ste detetu neprikosnoveni uzor i sve što radite je za dete primer. Ono ne razlikuje odmah šta valja a šta ne, upija sve.
Kako mama da reaguje?
Najbolje je priznati sopstvenu grešku. Detetu će to biti važna lekcija iskrenosti.
Situacija 3:
Savršeno imitira “hramljanje” komšije iz zgrade.
Zašto to radi?
Nemojte odmah da pomislite da dete ne pokazuje poštovanje prema starijoj osobi. Ono je samo iznenađeno neobičnošću pokreta te osobe.
Kako mama da reaguje?
Skrenite detetovu pažnju na nešto drugo kako bi prestalo sa imitacijom u tom trenutku. Kasnije, kada ste sami, objasnite mu da je komšija mogao da se uvredi (za dete: da se oseća veoma loše).
Šta (ili koga) voli da imitira vaše dete?
Moja 12-godišnja ćerka oponaša svoju drugaricu,tako što izgovara slova ili reči kao ona i to uglavnom radi kada je kritikujem. Pošto tada ima sličnu mimiku, gestikulaciju, čak i akcenat kao to dete, u meni to izazove prvo užas, a zatim i bes. Kao da moje dete na čas nestane i mnogo me to uznemiri. Moja reakcija je sigurno prenaglašena, priznajem,ali izgubim kontrolu nad sobom kada u njoj prepoznam ponašanje te njene drugarice. Koji biste mi savet mogli dati? Hvala unapred.
Ne treba da reagujete.
To je uobičajeno za uzrast, pravite se da ne primećujete i ne pridajte važnost.