Iako iz godine u godinu roditelji negoduju o ceni jednodnevnih ekskurzija, kao i ponudama pristiglim na tender koji škola raspisuje, odlučuje isključivo savet roditelja.
U Pravilniku o ekskurzijama preporučuje se i destinacije za određeni uzrast, ali i navodi „da savet roditelja mora da se usaglasi sa svim elementima kako bi se putovanje organizovalo“. Šta sve mora da bude uključeno u cenu, zavisi od dogovora škole i roditelja pre raspisivanja javnih nabavki.
– Škola u godišnjem planu ima samo jedan jednodnevni izlet, bilo da se radi o jesenjem ili prolećnom delu školske godine – objašnjava za „Novosti“, Miomir Dragaš, direktor OŠ „Ivan Goran Kovačić“ iz Beograda.
On dodaje da se raspiše tender, a kada se on završi stručna komisija procenjuje sve pristigle ponude, i izabere onu koja najviše odgovara postavljenim uslovima i sa kojom savet roditelja treba da se usaglasi.
Destinaciju za putovanje učenika predlaže komisija koju čine profesori istorije, geografije, pedagog i koordinator za učitelje.
Praksa u većini škola je da učenici ne putuju daleko, jer je vremenski interval trajanja putovanja kratak.
Cena aranžmana, objašnjavaju iz turističkih agencija, visoke su i zbog uključenosti svih pojedinosti koje jednodnevni izlet obuhvata. Određeni deo novca se odvaja za angažovanje turističkih vodiča koji su obavezni kod ovakvih vrsta putovanja, zatim u cenu ulazi prevoz, ručak i osiguranje đaka. Ali i ulaznice za sve lokalitete koje osnovci posećuju, i koje se ne smeju naknadno naplaćivati.
Jednodnevni izleti sa svim tim elementima obično koštaju od 2.500 do 4.000 dinara, a osnovci uglavnom obilaze fruškogorske manastire, Vršac, Orašac, Oplenac, Topolu, Tršić, Srebrno jezero, Smederevo i Požarevac.
Postoje i poludnevne posete na koje osnovci uglavnom odlaze na izletišta u okolini grada. Pa tako beogradski đaci po ceni od 1.000 dinara posećuju Adu, Avalu ili Pančevo. Za prvake se organizuju posete Kalemegdanu i Zoološkom vrtu.
Od kada se raspisuju javne nabavke za organizovanje izleta, česte su i situacije da na tenderu pobeđuju agencije sa kojima škole već imaju uspostavljenu saradnju. Odnosno, one koje su u više navrata organizovale putovanja u određenim osmoletkama. Iako konkursnu dokumentaciju preda nekoliko turističkih agencija, po nepisanom pravilu uglavnom se zna ko pobeđuje u kojoj školi.
Agencija koja je organizovala putovanja mora da poseduje odgovarajuću licencu ministarstva nadležnog za poslove turizma, ali i da ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje delatnost turizma.
– Turističke agencije koje organizuju ekskurzije koje traju dva ili više dana moraju posedovati licencu za tur-operatera – objašnjava Aleksandar Seničić, direktor JUTA.
Seničić dodaje da za jednodnevne izlete ona nije potrebna, ali je poželjno da organizator putovanja ima iskustva u đakom i omladinskom turizmu.
Zbog dodatne sigurnosti učenika na ekskurzijama, roditelji čija deca putuju mogu većinom glasova da donesu odluku da osim odeljenskog starešine, izlet prati najviše dvoje nastavnika koji drže nastavu učenicima. Ovi pratioci ostvaruju pravo na dnevnicu, na isti način kao i odeljenski starešina. Cene dnevnica se razlikuju od škole do škole, a u proseku kreću se od 400 do 700 dinara, po danu i po učeniku.
Iako su ekskurzije i izleti predviđeni nastavnim planom, škole nisu u obavezi da organizuju putovanja đaka, mada retke su one koje to ne čine. Mnoge, kao što je slučaj ove sa početka teksta u ovoj školskoj godini učiniće dva puta – prva je bila tokom jeseni, a druga tokom maja.
Šta kažu propisi
Da bi se organizovala ekskurzija, potrebno je da se za putovanje prijave dve trećine učenika iz generacije. Kada je reč o nastavi u prirodi, rekreativnoj, moguća je samo ako je za put zainteresovano 60 odsto učenika. Nastavnici koji vode decu na duža putovanja moraju imati licencu za to. Mnogi roditelji se pitaju i zašto se, ako su jednodnevni izleti predviđeni nastavnim programom, organizuju subotom, odnosno nedeljom, a ne radnim danom.
Komentari 0