I ja se slažem sa tim od prvog do poslednjeg slova. Istina je. Otac može da bude svako. Tata, ne. Tata je nešto drugo, Tata je priča pred spavanje, tata je drugarski kompromis, tata je da uči da voziš bicikl, da ti priča “ Čardak ni na nebu ni na zemlji“ , da ti svake godine, svakog leta, neumorno po deset puta objašnjava šta je kanjon, do kroz isti prolazite, da slaže kocke nanovo ,uvek,dok ih ti neumorno rušiš. Da te macka kad dobiješ boginje, da te uči da plivaš, da “ preti“ da više ne vraća pomoćne točkiće na bicikl, nego da se usresrediš i naučiš!
Tata je oslonac, tata je da glumi strogoću, ali da se u sebi topi. Tata je da kupuje mami cveće, da joj pomaže u svemu, da joj se smeši i da je teši. Tata je da te pusti da mu lakiraš nokte, i kuvaš mu kafu, da se igrate mame i bebe,ali da on bude beba, a ti mama. Da ga neumorno zapitkuješ čitavog detinjstva, a i kasnije. Dobar i požrtvovan tata je jednoj bebi, sve.
Otac je prisutan, a tata je tu. Očevi su ponosni. Tate su srećne. Za jednog oca, drugi govore da je dobar otac, ali da je tata dobar tata, to mogu da kažu samo njegova deca. 🙂 Buduće tate i ne slute, koliko je lepo kad si nekome TATA, koliko ceo svet stane u tu jednu reč, i kako je malo potrebno da budeš beskrajno srećan. Srećan što si tata. Što je jedno biće tebe biralo da mu budeš tata. Baš tebe. Buduće tate, nisu svesne ni koliko je lepo kad te neko nazove tata. A neko je rekao i “ Tuđi očevi mogu biti viši, snažniji, pametniji ili bogatiji. Tata je najveći i najjači čovek koga znaš. Tatu ne porediš sa drugim tatama, besmisleno je, ne možeš imati boljeg tatu. Kao što ni on ne želi bolje dete od tebe, ako je tata.“ A ja imam još samo da dodam – Budite tate svojoj deci. Budite podrška svojim suprugama. Budite oslonac i stub svoje porodice. Budite. Samo budite, i sve će biti baš onako kako treba da bude. Deca to umeju stostruko da vrate. Znajte, tate.
Komentari 0