Iako je frustracija deo života, treba naučiti nositi se sa njom. Ona može da bude pokretačka sila ali može i da pređe u bes i negativno utiče na samopouzdanje deteta.
Najčešći odgovor deteta na obeshrabrenje je odustajanje. Da ne bi stalno dolazilo do toga, potrebna je podrška roditelja koji će učiti dete kako da se nosi sa trenutnim neuspehom. Uvek imajte na umu da susret sa neuspehom nije prijatan za dete, jer ono ne poseduje mehanizme ni alate da se na prihvatljiv način bori sa njim. Njegova prva reakcija je da zaključi da je nesposobno, glupo i da je gubitnik. Zato se odustajanje javlja kao prirodan sled događaja i za dete sasvim razuman potez. Kako pomoći? Evo nekih predloga za to:
Naučite dete da vlada svojim osećanjima
Sprečiti, a ne lečiti, je najbolji alat koji ovde može da se upotrebi. Naučite dete da spreči nalet obuzimajućeg osećaja frustracije tako što će da pauzira, zastane, razmisli i duboko udahne. To će mu značiti i za ostatak života.
Fokus ne sme da bude na frustraciji, već na jakim emocijama, kao što su bes i razočaranje.
Pružite podršku
Onog momenta kada se dete smiri, može da se posveti rešavanju problema. Budite tu. Budite podrška, svojim primerom provedite dete kroz problem korak po korak. Svakome treba podrška ponekad, bez obzira na to koliko ima godina. Cilj nije rešavanje trenutnog problema, već usvajanje veštine za kritičko promatranje i valjano reagovanje. Kada dete zna kako efikasno da reši problem njegovo samopouzdanje će biti jako.
Komentari 0