Razvod i starateljstvo: Deca ne smeju da budu „taoci“, „saveznici“, ili „kuriri“.

Foto> Pixabay

Kada postoje i najmanje zdrave osnove da se partnerski odnos povrati, treba preduzeti sve da do toga i dođe. Za decu je najbolje da žive i odrastaju u zdravoj i funkcionalnoj porodici, uz oba roditelja. Međutim, postoje situacije kada su odnosi među partnerima do te mere narušeni, da očuvanje braka, po svaku cenu, nije najbolje rešenje.

Na temu razvoda i bitnim pitanjima vezanim za decu tokom razvoda, razgovarali smo sa dipl. socijalnom radnicom Suzanom Mošesku.

• Treba li potražiti stručnu pomoć, pre donošenja konačne odluke o razvodu?

Pomoć stučnih lica može biti od  velike koristi. Bračni i porodični terapeuti, Stručni tim u savetovalištima za brak i porodicu pri Centrima za socijalni rad, mogu naučiti partnere da konstruktivno razgovaraju. Oni ne mogu niti žele, da donesu odluku umesto bračnih partnera, niti da ih pošto-poto pomire,ali mogu pomoći da se brak okonča na kvalitetan, human i dostojanstven način. Uloga stručnih lica je da bračnim partnerima pomogne da dobiju što stvarniji i objektivniji uvid u realitet njihovih međusobnih odnosa, kako bi njihova odluka bila što zrelija, sa manje posledica po njih i decu. Odluka o razvodu mora biti odluka bračnih partnera. U razvod ne treba uplitati decu, roditelje, prijatelje. Retki su primeri bračnih partnera koji nisu umeli lepo da žive zajedno, ali su umeli lepo da se razvedu.

• Kako započeti proces razvoda braka?

Razvod braka regulisan je Porodičnim zakonom. Postupak se pokreće pred sudom, na opštini gde bračni partneri imaju prebivalište, u formi sporazumnog razvoda ili razvoda po tužbi.

• Koje mogućnosti zakonski postoje po pitanju starateljstva?

Zakon predviđa zajedničko i samostalno vršenje roditeljskog prava.

• Šta podrazumeva starateljstvo jednog roditelja, a šta zajedničko starateljstvo?

Samostalo vršenje roditeljskog prava znači da će zajedničko dete biti povereno jedom roditelju, pri čemu će se odrediti visina alimetacije od drugog roditelja i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i i odlučuje o pitanjima bitnim za život deteta (zdravstveni problemi, obrazovanje, prebivalište).

Zajedničko vršenje roditeljskog prava znači da će roditelji roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Tu treba odrediti šta se smatra prebivalištem deteta.

• Šta je u praktično znači „zajedničko starateljstvo“?

Zajedničko vršenje roditeljskog prava je novijeg datuma. To je koncept koji podrazumeva međusobno sporazumevanje i dogovaranje roditelja oko svih pitanja vezanih za decu. Praktično dele svakodnevne obaveze i aktivnosti oko dece, tipa odvođenja u vrtić ili školu, na rođendane, sport, ili u kupovinu. Mama i tata samo više ne žive zajedno, u istoj kući ,ali dele sve obaveze oko dece. Ovde se mora odrediti šta je deci stalno prebivalište, praktično žive sa jednim roditeljem. Koncept podrazumeva da roditelji imaju dobar odnos, da se slažu, dogovaraju i međusobno uvažavaju. Za roditelje je prilično zahtevno, ali deca imaju manje traumatičan osećaj gubitka jednog roditelja.

• Ko odlučuje o starateljstvu dece?

Konačnu odluku donosi sud, uvažavajući mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad, kao organa starateljstva, a vodeći računa o najboljem interesu deteta.

• Na kom uzrastu dete može da se izjasni sa kim želi da živi i koliko je to merodavno?

Porodični zakon ima dve odredbe:

Dete koje je navršio 15 godina i sposobno je za rasuđivanje može odlučivati sa kojim će roditeljem živeti i odlučivati o međusobnom održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

Dete koje je navršilo 10 godina može slobodno da izrazi svoje mišljenje u sudskom sporu u kome se odlučuje o njegovim pravima.

Želja deteta ne utvrđuje se uzimanjem formalne izjave, već sud utvrđuje mišljenje u saradnji sa psihologom ili stručnim timom Organa starateljstva.

• Da li mlađa deca lakše podnose razvod roditelja?

Može se tako reći, jer se ranije naviknu na date uslove. Psiholozi ističu da je uzrast dece od 3-5 godina, kao i perod puberteta posebno važan za psihički i emocionalni razvoj, pa bi razvod u ovom periodu mogao imati negativn uticaj.

• Šta roditelji mogu da učine da za njihovu decu razvod bude što bezbolniji?

Roditelji stalno moraju imati na umu da razvod znači prekid bračnih i partnerskih odnosa, ali ne i roditeljskih. Moraju biti zreli i razlikovati svoj međusobni odnos od odnosa prema deci.  Deca nisu nimalo kriva što se roditelji ne slažu. Ne smeju da zloupotrbljavaju decu , niti da sa njima manipulišu. Deca ne smeju da budu „taoci“, „saveznici“, ili „kuriri“.

Na prihvatljiv način reći deci istinu, njihove potrebe staviti u prvi plan, praktično organizovati život deci i stalno obraćati pažnju na emocije koje se kod deteta javljaju. Deci uvek treba ljubavi, topline, razumevanja, a posebno u ovako stresnom događaju.

Izvor: Moj pedijatar