Projekcija ove inspirativne dokumentarne priče reditelja Binga Liua održaće se u petak, 10. maja u 12 sati u Domu omladine Beograda.
Film prati trojicu mladića koji se međusobno povezuju kako bi izbegli nestabilne porodice u njihovom rodnom gradu iz područja Rust Belt. Dok se suočavaju sa odgovornostima odraslog doba, neočekivana otkrića prete da ugroze njihovo desetogodišnje prijateljstvo.
“U raskoraku” je jednim delom skejt film, jednim delom duboko lično preispitivanje transformativne moći mladosti u maniru filma „Boyhood“. Snimljen u njegovom rodnom gradu Rokfordu u državi Ilinois, ono što je Liu inicijalno zamislio kao uzbudljivi dokument o skejtbordingu u svom kraju tokom snimanja prerasta u nešto potpuno drugačije.
Trejler filma “U raskoraku”: https://www.youtube.com/watch?v=TY41UX7ZSs&feature=youtu.be
Prvi dugometražni dokumentarni film reditelja Bing Liua “U raskoraku” nastao je iz želje njegovih prijatelja da ispričaju svoja bolna iskustva iz detinjstva:
“U raskoraku je najpre zamišljen kao video zapis o skejtu, ali je on ubrzo prerastao u film jer svaki put kada bih prijateljima pokazao novi snimak, to bi se uvek završavalo njihovom željom da pričaju o svom detinjstvu. Kada sam kao trinaestogodišnjak počeo da vozim skejt, nakon mnogo modrica i polomljenih kostiju koje sam doživeo od svog očuha našao sam se u grupi odbačenih gde sam sa njima bio mnogo srećniji na ulici, nego kod kuće. Provodili smo bezbroj sati zajedno stvarajući sopstvenu verziju porodice i stvarnosti. U to vreme sam snimao video – zapise o skejtu iz zabave. Na kraju sam počeo da intervjuišem skejtere, a takvi razgovori su se često pretvarali u neočekivane terapeutske sesije. Otkrio sam obrazac odsutnih, udaljenih, i nasilnih očinskih figura – nešto što je uticalo na mentalno zdravlje, odnose i stilove roditeljstva. Odlučio sam da to bude fokus mog projekta. Upoznao sam šarmantnog šesnaestogodišnjaka po imenu Keire koji nikada pre nije pričao o odnosu sa roditeljima. Kada sam čuo njegovo iskustvo sa nasilnim ocem, osetio sam pritisak u grudima od uznemirenosti. U narednih nekoliko godina, pratio sam živote Keire-a kao i lidera skejtbord zajednice, Zack-a, harizmatičnog dvadesettrogodišnjaka koji treba da postane otac. Nakon partnerstva sa Kartemquin Films-om, želeo sam da istražim konekciju između tema o skejtbordingu i nasilju kroz pristup zasnovan na karakterima. Kada sam počeo da prikupljam grube filmske rezove, ljudi su bili iznenađeni kako sam bio blizu likova i teme filma. Uz njihovo ohrabrenje, počeo sam više da učestvujem u filmu. Međutim, sve se promenilo kada mi je majka Zack-ove dece rekla da ju je Zack tukao. Srce filma, koje je istraživalo kako se skejteri nose sa muškošću i zlostavljanjem koje su iskusili kao deca, odjednom je postalo mnogo neposrednije i ličnije. Bio sam prisiljen da postanem aktivni član u priči. Tokom završavanja filma, shvatio sam da Zack, Keire i ja nosimo toksična iskustva zakopana pod težinom godina nezadiranja u prošlost, gde je svaki od nas našao svoj način da se bori sa tim pritiskom. Film mi je dao osećaj jasnoće o sebi i kako, iako ne postoji jedinstveno rešenje koje odgovara svima, neki načini suočavanja nisu održivi i ono što mi je postalo jasno radeći na ovom projektu je da su nasilje i njegova mreža efekata ovekovečeni u velikoj meri jer ova pitanja ostaju iza zatvorenih vrata – i bukvalno i figurativno. Nadam se da će likovi koji “otvaraju svoja vrata” u filmu inspirisati mlade ljude koji se bore sa sličnim problemima – da će ih uveriti da će i oni prevazići teške situacije, da će živeti kako bi ispričali svoju priču, i da će pronaći razloge zbog kojih život ima smisla.”
Bing Liu se preselio iz Kine u Alabamu, pa u Kaliforniju, pa u Rokford, Ilinois sa svojom majkom pre svoje osme godine. Usavršio je svoje snimateljske i montažerske veštine praveći „Uradi sam“ skejt filmove kao tinejdžer. U 2014. godini počeo je saradnju sa Kartemquin Films na njegovom prvom dugometražnom filmu “U raskoraku”, u koprodukciji POV i ITVS. Bing je takođe story director i direktor fotografije na novoj mini-seriji Steve Jamesa “America to Me”.
Komentari 0