Ovo je navedeno u Nacrtu zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, koji je od srede na javnoj raspravi. Osim što uvodi obavezno pohađanje gimnazija i srednjih škola, ovaj zakon unapređuje prava najmlađih i prvi put predviđa instituciju – dečjeg ombudsmana.
Pravo na obrazovanje sve dece, čije su garancije naglašene predloženim propisom, na mala vrata uvodi obavezu srednjoškolskog obrazovanja dece. Iako ovo još nije postalo deo važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja, očekuje se da se po usvajanju „dečjeg zakona“, u roku od dve godine, sa njim usaglase ostali propisi. Za ovu novinu neophodna je i promena Ustava koji sada obavezuje samo na osnovno obrazovanje.
U Ministarstvu prosvete kažu da načelno podržavaju obavezu srednjoškolskog obrazovanja.
– Jedan od strateških ciljeva je da se poveća obuhvat učenika koji idu u srednju školu i zalažemo se da srednje obrazovanje bude obavezno, poput osnovnog, za šta je potrebno izmeniti niz zakona – rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu prosvete.
Donošenjem propisa koji bi, između ostalog, uveo i obaveznu veliku maturu bile bi u celosti ispunjene preporuke Komiteta za prava deteta UN. On predviđa i apsolutnu zabranu telesnog kažnjavanja dece. Zabrana se odnosi na roditelje i staratelje, koji imaju i dužnost da najmlađe zaštite od okrutnog i ponižavajućeg postupanja.
Pisci novog zakona ne kriju da je rad na njegovoj izradi trajao punih 12 godina. Krajnji proizvod je, kako ističu, „priručnik za budućnost“ koji će garantovati potpuno zaokruženu zaštitu najmlađih.
– Njime će biti unapređen položaj deteta u porodici i biti smanjena mogućnost zlostavljanja i zanemarivanja dece – rekla je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković. – Predloženi tekst garantuje kvalitetnije pravo na najbolju zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost, kao i obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti.
Komentari 0