Opekotine na koži, bolovi, neprespavane noći, nisu samo trenutni problem, već mogu da imaju i dugoročne posledice, a jedna od njih je najzloćudniji tumor, melanom.
Sunce je izvor života, zahvaljujući njemu koža stvara vitamin D, i važno je za dobro funkcionisanje pankreasa, dok je karcinom dojke češći u zemljama gde ima manje sunca. Međutim, izlaganje kože sunčevim zracima u doba dana kada je sunce najjače ima štetne, dalekosežne posledice.
Lekari upozoravaju da je zaštita od sunca potrebna i tokom boravka u hladovini, ali i kada deca tokom letnjih dana borave u parkiću i na ulici.
Pored adekvatne kreme, neophodan je i šešir na glavi, pamučna majica dugih rukava, voda.
Osim ultraljubičastog zračenja (UVA, UVB) za koje znamo da je štetno, najdublje u kožu prodire infracrveno zračenje (IR-A) koje izaziva promene u ćelijama.
– Zaštita kože neophodna je tokom celog dana i u gradskim uslovima, a ne samo na plaži. Treba biti veoma oprezan sa infracrvenim A zračenjem Za razliku od UV zraka koji oštećuju ćelijsku membranu, IR-A zraci prolaze u samu ćeliju i dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja slobodnih radikala, što dodatno značajno ubrzava procese (foto)starenja kože već izazvanog UV-zračenjem. U svakodnevnom životu potrebno je da se posebno čuvamo i od štetnog infracrvenog (IR-A) zračenja, a ne samo od neželjenih štetnih efekata UVA i UVB zraka – kaže dermatolog dr Nevenka Dokmanović.
– Krema se nanosi u sobi, pre odlaska na plažu i nanosi se ponovo na svaka dva, tri sata. Poželjno je koristiti kreme sa što većim faktorom – pojasnila je ona na edukativnoj tribini o štetnosti infracrvenog zračenja „Uzmite najbolje od sunca“.
Pedijatar iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Goran Vukomanović podseća roditelje da u putnu apoteku prvo treba da spakuju kreme za sunčanje.
– Sunčevi zraci su najjači od 11 do 16 sati, ali se u julu i avgustu ne treba izlagati suncu od 10 do 17 sati. Hladovina nije dovoljna zaštita od sunca, jer tokom vrelih letnjih dana imamo refleksiju od peska. Preterano izlaganje kože suncu već od prvog dana ima veliki uticaj na stanje kože tokom celog života. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih 60-tak minuta. Potrebno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Obratite pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infra crvenog IR-A zračenja, a ne samo od UVB i UVA zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema sadrži inovativnie prirodne filtere – rekao je Vukomanović.
Udruženje „Roditelj“ takođe se pridružilo kamanji „Ne budi crven kao rak“, a predsednica udruženja Grodana Plemić apeluje na roditelje da uvek pronađu najbolji način i zaštite decu štetnosti sunca.
– Sunce je izvor života i donosi nam svima mnogo radosti, ali u isto vreme postoje određena štetna zračenja koja mogu biti veoma opasna – naročito infracrveno IR-A zračenje“, naglasila je ona.
SAVETI ZA PRAVILNU ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA:
- Odabrane zaštitne kreme koristiti svakodnevno, ako ste izloženi suncu više od 10 minuta. Kremu ponovo nanosti na svakih 1,5-2 sata.
- Ponavljati premazivanje zaštitnim sredstvom nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom.
- Obratiti paznju da odabrana krema za sunčanje, osim od UVA i UVB zračenja, štiti i od infracrvenog (IR-A) zračenja koje je takođe štetno za kožu, jer prodire najdublje u njenu strukturu.
- Bilo bi najbolje da zaštitna krema ne sadrži veštačke hemijske filtere kao zaštitu od sunčevog zračenja, bolje rešenje su svakako mirkopigmenti.
- Ne produžavati sunčanje zbog korišćenja većeg faktora.
- Izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10h do 16h.
- Prilikom boravka u hladovini zaštita od sunca je takođe potrebna.
- Iako ste pravilno naneli kremu koja vas čuva od sunčevog zračenja, koristiti i ostala zaštitna sredstva – naočare za sunce, šeširi, suncobran, pamučne majce sa dugim rukavima i voda za piće.
Komentari 0