Ma koliko ovo delovalo “ozbiljno”, imaj u vidu da će čak i veoma malo dete od godinu, dve reagovati kada je potreba za izražavanjem volje već neko vreme osujećena.
Ono neće znati to da kaže, ali će ti po ponašanju biti jasno o čemu se radi 🙂 Retko kad ćeš i od starije dece čuti : “Ja se osećam sputano! Potrebno mi je da me ponekad pitate šta JA želim” tako da… čitaj između redova.
Ovo naročito imaj u vidu ako dete veći deo dana provodi u vrtiću, ako mu je dan pretrpan aktivnostima, ako ga čuvaju osobe koje su suviše “stroge”, ako se nedavno rodila beba, ako je neko od vas često na putu itd.
Pitanje koje ti može pomoći da uočiš da li bi ovo moglo biti u pitanju je: koliko dete ima prostora da izrazi i iskaže svoju volju u toku dana (šta će jesti, obući, gde će ići, čega će se igrati…)? Koliko ga uključuješ, pitaš, čekaš da se opredeli, se odluči za ovu ili onu prihvatljivu opciju?
Ako primetiš da ima prostora za male korekcije i više uključivanja u toku dana to će njemu puno značiti. Takođe, uvek možeš pojačati tih dana i IGRE koje ga postavljaju u ulogu “komandanta” koje će mu na zabavan način pomoći da vrati osećaj kontrole.
Neke od ideja za igre mogu biti, na primer:
1. Ja pitam – ti kažeš? Na primer… ja pitam šta ćemo sad da jedemo- ti kažeš …? (pa dete odgovori). Ja pitam čega ćemo sad da se igramo – ti kažeš?…
2. “Ja radim ono što ti kažeš” – dete kaže, na primer, “Skoči”, “Sedi”, “Lezi”, “Ustani” i ti to pratiš.
3. “Dirigent” – dete “diriguje” a ti ga oponašaš (ono menja tok, smer, intenzitet pokreta)
4. “Ogledalo” – dete pravi određene pokrete a ti ga oponašaš, kao u ogledalu
5. “Ja imam čarobnu moć da…” te zamrznem, usporim, ubrzam, te srušim… Dete “baca” na tebe čini čarobnim rečima za koje se unapred dogovorite koje imaju moći i zabava može da počne 🙂
Igre traju dok vam oboma prijaju 🙂
Šta biste još dodali?
Autor: Sanja Rista Popić
Komentari 0