Foto> Pixabay
„Ugledaj se na brata! Pusti mene da to uradim, ti ništa ne znaš!“… Sigurno ste ove ili slične rečenice više puta izgovorili svojoj deci? Iako za svoju decu želite samo najbolje i najčešće ove kritike upućujete u svrhu detetovog razvoja, znajte da ih dete ne doživljava na takav način. Kritike omalovažavaju dete, snižavaju njegovo samopoštovanje i emocionalno ga iscrpljuju.
Školski psiholog i psihoterapeut Milja Krivokuća napominje da kritika nikada ne sme biti povezana sa ličnošću deteta.
– Ako dete nešto nije uradilo kako treba ili se nije ponašalo kako treba, iskritikujte konkretno ponašanje, a ne ličnost. Nemojte detetu reći da nije dobro ili da ništa ne zna da uradi, da je glupo ili lenjo, već mu recite da, iako je ono dobro dete, u konkretnoj situaciji se nije dobro ponelo. Najbolje je ostaviti detetu da sam dođe do zaključka šta bi trebalo da ispravi u svom ponašanju – savetuje psihoterapeut.
Važno je da roditelj u trenutku ljutnje zastane, razmisli šta je to što mu u detetovom ponašanju smeta i zatim izabere reči kojima će to izraziti. Deca će bolje doživeti izazove: „Vidim da si se potrudio, ali mislim da još možeš na tome da poradiš. Smatram da ne radiš dovoljno, ali znam da možeš bolje i više, ja ću ti pomoći…“
SamopoštovanjeKada ih kritikujete, radite to oprezno. Iako su vam nekada reči brže od misli, pre nego što počnete da ih kritikujete, dobro razmislite kako ćete im saopštiti da greše i da treba da poprave ponašanje.
– Učitelji i roditelji najčešće kritikuju decu kako bi ih usmerili u pravcu truda, ali ako je pristup pogrešan i cilj ostaje neostvaren. Kritika kod deteta razvija nisko samopoštovanje. Ono nije sposobno da razvije pozitivne oblike ponašanja jer se indentifikuje sa time da je on zaista loš, bezobrazan, glup, lenj… – napominje Krivokuća.
Komentari 0