Šta god da radite, ne dozvolite da vaše dete izgubi ovu osobinu sa kojom se rađa

Radoznalost tako postaje osnova efikasnog učenja. Evo šta treba da radite:

Još od rođenja, deca pokazuju sposobnost uočavanja konstantnih promena oko njih. Skupljajući nadražaje iz okoline, kreće početna kategorizacija senzacija i ona polako uče i stvaraju pojmove u glavi. Radoznalost im daje mogućnost da efikasno uče, pomaže im da reše zagonetke koje priroda nameće. Koristeći sva čula, istražuju svet oko sebe i neprekidno čine nepoznato poznatim.

Radoznalost je, kao što smo rekli, veština koja vremenom polako bledi, a na njoj treba raditi, jer i odrasli mogu da imaju mnoge benefite od nje. Kada odrasli neguju radoznalost, oni su srećniji i aktivniji, što za posledicu ima ispunjeniji život.

Radoznalost je osnova razumevanja

Sa 18 meseci, deca već neperekidno istražuju i prikupljaju informacije. Jurišaju po kući, vođeni radoznalošću, sve u cilju da nauče nešto novo.

Kako se nižu dani, tako se njihova znanja grupišu u celine, upoznati su sa rutinama u kući, odlaskom u vrtić ili odlaskom u obližnji park. Kako nema potrebe za radoznalošću kada su u pitanju bazične stvari, deca se okreću novim zagonetkama.

Pitanja kao alat radoznalosti

Deca pristupaju istraživanju svim čulima, vode se akcijama – pipni, probaj, posmatraj. Ali, pored stvari koje možemo fizički da osetimo, postoje stvari koje ne možemo, i one takođe zanimaju decu. Ona žele da znaju o neopipljivim stvarima. Zato postavljaju pitanja, da razotkriju misterije nevidljivog. Žele da znaju zašto je nebo plavo, zašto ljudi umiru, zašto je trava zelena ili zašto se pojavljuje duga, zašto se nešto zove tako kako se zove.

Radoznalost se gubi s godinama

Roditelji imaju zadatak da nauče decu osnovnim veštinama i manirima, samopouzdanju i samokontroli. Pretpostavalja se da za takve fine veštine deci treba pomoć. Kada dovodimo radoznalost u pitanje, s njom se deca rađaju i imaju je u izobilju. Doduše, godine su neprijatelji radoznalosti, jer se ona gubi s odrastanjem. Kako da pomognemo deci da sačuvaju taj radoznali instinkt?

Kako podržati radoznalost?

U cilju da održe radoznalost, roditelji bi trebalo da ohrabre i uvek hrane dečiju radoznalost. Kao prvo, treba uvek da daju zadovoljavajući odgovor na dečija pitanja. Ako roditeljima to bude praksa, deca će postavljati još dubokoumnija pitanja.

Deca koja dobijaju zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja, nastaviće da pitaju i uvek će biti ohrabreni da budu otvoreni za nova saznanja.

Deca za koju se čini da nisu radoznala su deca koja su za odgovore dobijala ravan, nezanimljiv odgovor, koji ih je donekle i zaustavio da pitaju na dalje.

Pokažite deci da ste i vi radoznali – pitajte, istražujte, budite gladni znanja. Deca kopiraju dobre primere. Deca koja sama postavljaju mnoga pitanja, imaju roditelje koji su takođe radoznali. Možete zajedno da uživate nagađajući ili razmišljajući zajedno, razmenjujući ideje.

Radoznalost se lomi u učionici

Odrasli često umeju nesvesno i nenamerno da stanu na put radoznalosti. Bio razlog zauzetost ili manjak strpljenja, nije opravdanje. S decom treba biti uključen i aktivan u razgovoru ili razrešavanju nekih stvari koje deci predstavljaju misteriju, kao na primer, zašto se led topi.

Svako pitanje na koje se odgovori na dobar način, rađa novo pitanje, a samim tim i nova saznanja. To je jedan radosni krug rađanja znanja i dodatnog informisanja.

Roditelji treba da paze šta se dešava u školi

Roditelji mogu da neguju detetovu radoznalost kod kuće. Doduše, njihova kontrola se ne proteže do školske klupe. Istraživanja su pokazala da škola dodatno utiče na gubitak radoznalosti, jer školski sistem nameće jedan vid učenja, koji donekle osporava radoznalost.

Deca, danas, vrlo retko dobijaju priliku da uokviru škole istražuju, da im se nahrani radoznalost, da eksperimentišu. Zato roditelji treba neprekidno kod kuće u toku zajedničkog vremena, da rade na tome. Radoznalost je blago za dečije znanje, treba je negovati.