Da li i same osećate neprestan umor, anksioznost, potpuno odsustvo kontrole tokom nekih dana? Ispostavilo se da su ove simptome prepoznali i dijagnostikovali i sami medicinski stručnjaci.
Šta je iscrpljenost?
U maju ove godine, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala iscrpljenost kao fenomen koji utiče na mnoge ljude u radnom okruženju. Njeni simptomi su:
– Manjak energije i iscrpljenost
– Povećana mentalna distanca u odnosu na posao
– Smanjena profesionalna efikasnost
Iako je iscrpljenost prepoznata kao veliki problem vezan za posao, ispostavlja se da je ona aktuelna i van radong prostora, među roditeljima koji su neprestano preopterećeni i pod stresom.
Iscrpljenost je sve češća pojava među roditeljima
Prema najnovijim studijama koje su objavljene u Asocijaciji za psihološke nauke, „kada dnevni stres roditelja postane hroničan, on se polako transformiše u roditeljsku iscrpljenost, što im potom daje osećaj udaljenosti od dece i nesigurnost oko vaspitanja. Ovakva iscrpljenost može imati ozbiljne posledice za oba roditelja, ali i za decu – zanemarivanje dece, misli o begu od svega, nanošenje bola.“
Džudi Klipin, stručnjak u ovoj oblasti, smatra da roditeljska iscrpljenost postaje veliki problem koji neprestano raste.
Kao roditelji, konstantno se borimo sa zahtevima koje je vrlo teško ispuniti u potpunosti. Idemo u mnogo različitih pravaca i, nažalost, nekada potrošimo manje energije i vremena na one ljude i mesta do kojih nam je najviše stalo.
Roditeljska iscrpljenost nije tabu
Džudi se susretala sa mnogo roditelja kojim je teško da priznaju da su emotivno i psihički iscrpljeni. „Svima se učini kao da će na taj način pokazati da ne vole dovoljno svoju decu. Istina je da mi obožavamo svoju decu, ali je roditeljstvo zaista težak posao“, objasnila je.
„Što pre to priznamo sebi i drugima, ranije ćemo moći da zatražimo i prihvatimo pomoć, ali i da kažemo Ne svemu onom što nam je teško. Upravo to će nam pomoći da se približimo onom što nam najviše treba – više odmora i kvalitetnog vremena sa najmilijima“, istakla je Džudi.
Kako sprečiti i kontrolisati iscrpljenost
Upravo traženje pomoći, govorenje Ne i više odmora su najbolji načini da se izbegne iscrpljenost. Džudi je u svojoj knjizi istakla važnost življenja u trenutku, kako bismo izbegli osećaj straha ili opterećenosti zbog prošlosti li budućnosti.
Ona je razvila i proces od 5 koraka za postizanje ciljeva i promena koje vode do srećnijeg, zdravijeg, opuštenijeg života. Naravno, ne dozvolite da vam ovi koraci izazivaju stres i šire listu stvari koje treba da uradite. Važno je da vam odgovaraju i da su u skladu sa vašom ličnošću.
Razmotrite u kom segmentu svog života treba da napravite promene
Možda vam je potrebno više vremena za sebe, da postavite granice drugima, kažete Ne, potražite pomoć. Zapišite sve što želite da promenite u svom životu, uključujući posao, porodični život, sopstveni rast. Nakon toga postavite neke jednostavne, realistične ciljeve koje možete lako postići.
Izbacite ciljeve koji usrećuju druge
Pogledajte listu ciljeva koje ste postavili i budite iskreni prema sebi. Izdvojte one koji su ključni za vas (koji su direktno vezani za vašu sreću i ispunjenost) nasuprot onim za druge. Zapitajte se koji od njih služe tuđoj sreći. Napravite presek i neka vam prioritet budu oni koji usrećuju vas same.
Recite DA sebi
Fokusirajte se na ono istinsko, duboko u vašem životu, što budi uzbuđenje kod u vama. Na taj način ćete sačuvati energiju i osećati se dobro u svojoj koži.
Odbacite ambivalentnost
Džudi veruje da je ambivalentnost najveća prepreka napredovanju. „Sprečava nas da postignemo svoje ciljeve, jer nam ne dozvoljava da posvetimo 100 posto svoje energije, entuzijazma i volje. Pregledajte listu iznova… Možda vi zaista želite da istrčite maraton, ali nemate dovoljno energije za to trenutro, ili pak imate plan da započnete sa pripremom organskih veganskih obroka, a niste još ni emotivno ni fizički spremni. Stavite fokus na ono u šta ste uvereni da možete da postignete i isključite ostalo, kako biste izbegli stres i iscrpljenost.
Postavite realne ciljeve
Treba da budu odgovarajući u ovom delu vašeg života, u skladu sa vama samima.
Kako izbeći iscrpljenost
– Budite dobri prema sebi. Budite saosećajni sa sobom svakoga dana.
– Prestanite da se sabotirate. Briga o sebi je važnija od prejakog pritiska i velikih očekivanja. Ovo je za majke naročito važno.
– Recite Ne i tražite pomoć. Ne možete postići sve, čak i ako želite. Razmotrite šta vam ne ide i recite ne tome. Zatražite pomoć kada god možete. Kada ljudima dozvolite da vam pomognu, dozvoljavate im i da vas vole.
– Jačajte svest. Stvorite vreme i prostor da se svakoga dana povežete sa samim sobom. To će vam pomoći da identifikujete svoje potrebe i želje. Naučite da slušate sebe.
Yumama
Komentari 0