Tokom studije praćen je razvoj 3.000 dece, uzrasta od osam do 12 godina, od 1968. godine do danas. Naučnici su detaljno beležili podatke o njima, poput koeficijenta inteligencije, socijalnog i ekonomskog statusa, porodične situacije, dnevnih aktivnosti, ocena u školi, kao i njihove stavove i ponašanje. Kada su posle mnogo godina istraživanja sumirani svi podaci, došlo se do zaključka da su se mali buntovnici i tvrdoglava deca bolje snašla u životu od njihovih vršnjaka koji su u detinjstvu bili uzorni i poslušni. Naučnici su ustanovili i da im je buntovništvo dalo i kreativnu prednost, kada je reč o novim idejama ili pokretanju posla. Neposlušni i tvrdoglavi mališani kasnije su došli na važne pozicije u kompanijama u kojima su zaposleni i zarađivali više novca od onih koji su bili bolji učenici i disciplinovaniji u detinjstvu.
Istraživači smatraju da uspeh buntovne dece u kasnijem periodu života može biti rezultat njihove sebičnosti i stvaljanja ličnih interesa iznad svega. S obzirom na to da ne poštuju pravila, odlični su pregovarači i uspevaju da se izbore za veću platu. Tvrdoglavost ih navodi na to da za sebe uvek traže najbolje.
Komentari 0