Sretnem nedavno poznanicu u igraonici. Ja došla da rezervišem detetu termin za rođendan i reših da popijem kafu dok čekam pozivnice. Jeste da je bilo bučno i mnogo dece ali bar nisu bila moja deca. Ona mi se pridružila i krene priča u smeru večne teme, muško- ženski odnosi. Kaže poznanica kako se vidi da je moj muž divan i kako se divno slažemo. Pomislim se, bilo bi lepo da nas vidi kada se raspravljamo ko će da odveze kantu za smeće ili ko je trebao da kupi hleb.
Nikada nisam nešto ulepšavala fotografije. Nemam osećaj preterani za estetiku a ni živaca. A i nisam volela da se slika previše razlikuje od stvarnosti. Izabacujem svaku fotku koja mi se učini interesantnom i ne marim mnogo da li se u pozadini vidi noša ili pegla. Tako je i sa našim fotkama. Ja večno bez frizure, Željko neobrijan. Ali to smo mi… Pre ću uhvatiti u kadar svoje dete kako piše po zidu nego kako slaže kockice. Verujem da sve to nije odealno ali to smo mi… Uvek je glasno, preskaču se igračke i puna je kuća ljudi.
Volim Božićne praznike jer se na TV-u vrte ne baš kvalitetni (ja kažem glupavi) božićni filmovi američke produkcije. Uvek je on iz više klase ili princ neke malene evropske zemlje koji je došao u ‚‚veliku jabuku‚‚ da studira, živi život i bude anoniman. Tu se zaljubljuje u nju ali njegova porodica želi plemikinju. Na kraju je ipak happy and. Ono što ja ne mogu da skapiram pa i ako se o filmu radi, je činjenica da roditelje ne zanima sreća njihove dece već tradicija (u slučaju plemstva) i slika koju predstavljaju u javnosti. Gde leži sreća ? U ogledalu drugih ?
Nekada su bili moderni tip top Instagrma profili ŽMK (po Rozginoj pesmi). Sada su IN profili ‚‚jedne od nas‚‚, obična žena koja je majka koja svoje dete hrani isključivo organskim batatom i avokadom spremljenim na pari. Ona koja je jedva uhvatila decu da fotografiše ali je opet ‚‚krajnji proizvod sjajan‚,. Savršena fotka ispred jelke (visoke dva metra ukrašene ukrasima u dve boje) gde sva deca sede u identičnim pidžamama sa novogodišnjim motivima (sa sve mamom i tatom). Ili njih dvoje koji se široko osmehuju sa divnim bleštavo belim zubima u džemperima sa irvasima i ogromnim patofnama u obliku kučića. Razmišljam se kako bih uspela Željka da nateram da obuče nešto sa irvasom. Naravno, sve je napravljeno od organskog pamuka a radnici koji češljaju pamuk su adekvatno plaćeni a ne kao jeftina radna snaga trećeg sveta.
Instagram profil (ako hoćeš da imaš te falovere) treba da ima cool ime. Otprilike da se spominje život sa dvoje,troje,.. idealno petoro dece. Da budeš nečija gospođa, udata obavezno. Dobro je da nisi zaposlena (mama full radno vreme) a ako jesi onda obavezno u medijima ili modi. Jedeš zdravo, slatkiši smeju da se pojave na profilu samo kad je neki give… Tako nekako se zove kada nagrađuju falovere koje šeruju objave i u heštag stave… naziv ove zdrave poslastice sa stevijom i javorovim sirupom. Deca su super ako imaju kratka imena po mogućstvu od tri slova koja imaju neko moćno značenje… Na hebrejskom… Ako imaš devojčice, onda je strava jer tu možeš da stavljaš cool fotke gde ste ti i ćerka obučene istovetno. Mada sad je super u sezoni praznika pošto devojčice mogu crvene haljinice u karo dezenu a tata može takvu košulju. Umorna možeš da budeš samo u opisu iznad one savršene slike. Eventualno, možeš da postaviš fotku gde si super našminkana ali ‚‚ti je faca umorna‚‚. I možeš da savršeno reklamiraš sredstva za čišćenje, čudotvorne tretmane, posuđe, nakit, domaći med. Ma sve što postoji. A foto sešn mora da fotografiše profi fotograf a ne komšija. Mora da postoji i adekvatna scenografija. Ako imate novorođenče, onda obavezno mora da se slika u pletenoj korpi, uvijeno kao vekna u nešto heklano što nije heklala baka već je sadašnji must have. Istini za volju, uvek me je zanimalo kako tako fotografišu bebe dok milo spavaju, moje bi verovatno vrištale kao da su upravo primile tri vakcine istovremeno.
Roditelji sve više dolaze kući praznog stomaka sa dečijih rođendana. Ne zato što smo se napokon opametili i počeli da slavimo dečije rođendane za decu već zato što se sve manje jede roštilj već nekakvi čudni keterinzi sa ribom i krofne sa glazurama umesto torti. I bezglutenski slatkiši. Nije više dovoljno što potrošimo ogroman novac na roštilj, piće, zakup, torte, pinjate. Sad nam trebaju i paketići da svako dete ponese kao uspomenu. I da rođendan mora da bude inovativan. Pošto smo izgustirili rođendane u muzejima, kuglanama, tematske, sportske moramo nešto ‚‚novo da smislimo‚‚. I to novo videh juče… Pošto valjda više nema ništa, eto ga. Rođendan u kući. Pitate se šta je tu novo. E pa ne u sopstvenoj kući nego u kući na Dedinju sa stilskim nameštajem. Ta kuća će da ‚‚glumi vašu kuću‚‚ da bi deca mogla da se igraju onih stvari koje se inače igraju kući. Ali ne u kući sa Ikeinim nameštajem već bidermajer i čipendejl. Da se razumemo, nemam ništa protiv, nameštaj koji pravi moj suprug nas hrani ali mislim da je totalno nebitan tamo gde se deca igraju.
Možda nalickani profili ne deluju kao nešto opasno ali onda zamislim majku koja ima problem sa strijama nakon porođaja, koja jabuke daje deci iz komšijske bašte a ne kupuje avokado na komad. Ona koja danas ručak pravi od pomalo trulog krompira koji je kupila na džak. Pomislim na onu majku koja negde tiho jeca jer njeno dete neće ni ove godine na rekreativnu sa drugarima. Na onu majku koja ne može da se pohvali izuzetnim sportskim rezultatima svoga deteta ne jer njeno dete nije talenat već zato što ona ne može da plati članarinu. Pomislim na one kraljice koje od dva sastojka naprave ručak, koje sa tri naprave najukusniji slatkiš lepši od onih šarenih iz poslastičarnice. One su kraljice a ne ove live sa istagrama.
Pomislite samo koliko se energije i vremena troši na savršeno dekorisan praznični sto, koliko se vremena i novca trošimo na pet vrsti dezerta za novogodišnju noć. Koliko ste puta za to vreme mogli da zagrlite dete, poljubite partnera, popijete kafu sa prijateljem. Vaš život je savršen samo ako ste vi srećni a ne ako imate dovoljno lajkova na Instagramu.
Komentari 0