Foto: Wikimedia
Science Alert je na svojoj stranici napisao članak o svemu što za sada znamo o tome kako koronavirus utiče na decu.
Podsetimo se, šta je COVID-19?
COVID-19 je uzrokovan novom vrstom porodice virusa koja je otkrivena tokom 1960-ih. Koronavirusi dobili su ime po prepoznatljivoj koroni ili „kruni“ šećernih proteina koji okružuju virus kada ga posmatrate pod jakim mikroskopom.
Koronavirusi cirkulišu u čoveku, najčešće prouzrokuju blažu bolest koju prati kašalj i curenje iz nosa. Ovi virusi često se nalaze i kod životinja. Postoje spekulacije da se COVID-19 prvo pojavio kod životinja, najverovatnije slepog miša.
Tri nova koronavirusa pojavila su se u ovom veku
SARS-CoV (Teški akutni respiratorni sindrom) pojavio se u Kini pa se proširio na Severnu Ameriku, Južnu Ameriku i Europu 2002. i 2003. godine. Više od 8000 slučajeva je zabeženo, od kojih je 10% inficiranih preminulo.
MERS-CoV (Bliskoistočni respiratorni sindrom) prenela je kamila, u Saudijskoj Arabiji, 2012. godine. Ovaj virus zahvatio je veliki deo Južne Koreje 2015. godine. Skoro 2500 slučajeva je prijavljeno, od kojih je 34% inficiranih preminulo.
SARS-Cov i MERS-CoV infekcije kod dece ređe se pojavljuju nego što bi se moglo očekivati. Na primer, 3,4 % prijavljenih slučajeva MERC virusa u Saudijskoj Arabiji bilo je kod dece, gde je oko 15% populacije mlađe od 19 godina.
Sličan obrazac primećen je i kod SARS-a, gde je stopa prijavljene infekcije kod dece ispod 14 godina znatno niža nego u starijim starosnim grupama.
U Australiji je potvrđeno da je jedno dete zaraženo COVID-19 virusom. Ostaje nedoumica je li zabeležen mali broj infekcija kod dece zbog toga što je:
– mali broj dece izložen virusu
– mali broj dece zaražen
– mali broj dece razvija ozbiljne simptome pa im je potrebna nega.
Zašto je važno što se veći broj dece ne razbolijeva?
Ako su deca inficirana, ali imaju blaže simptome, oni mogu imati ključnu ulogu u prenošenju ovog virusa. Deca su pokretna, izbacuju veliku količinu virusa, okupljaju se u grupe i za njih je manji rizik da obole od teških bolesti pa često nastavljaju sa svojim svakodnevnim aktivnostima.
Sprečavanje školaraca da se zaraze gripom, tako što ne idu u škole i vrtiće, pokazalo se kao efektna strategija prevencije gripa u zajednicama. U nedostatku vakcine protiv COVID-19, možda se treba razmotriti prekid nastave i zatvaranje škola, ako već tražimo delotvorne načine da smanjimo širenje virusa u zajednici. Naravno, ove mere trebalo bi preduzeti, u slučaju da se otkrije da su deca ključni prenositelji infekcije.
Koje simptome deca pokazuju?
Kineski doktori otkrili su da zaražena deca najčešće kašlju, začepljen im je nos, imaju dijareju i glavobolju. Manje od polovine dece ima groznicu. Mnoga deca nemaju simptome.
Većina dece i adolescenata kojima je dijagnosticiran COVID-19, u Kini, imali su blaže infekcije i oporavili su se u roku od nedelju- dve. I novorođene bebe, koje su tradicionalno najpodložnije ozbiljnim respiratornim infekcijama, imale su relativno blage infekcije.
Kako prepoznati da li je u pitanju COVID-19?
Većina dece koja su zaražena COVID-19 imaju respiratorne probleme koje može, ali ne mora pratiti kašalj koji se ne razlikuje od ostalih uobičajenih virusa, uključujući grip i prehladu. Do sada, sva deca kod kojih je potvrđen COVID-19, imala su članove porodice ili bliske kontakte kod kojih je potvrđena infekcija.
Ako broj obolelih nastavi da raste, pristup testiranja moraće se promeniti pa će se testirati samo hospitalizovani pacijenti. Oni će pomoći da se pronađu odgovori o postupcima dokotora i kontrolisanja infekcije kod hospitalizovanih pacijenata.
U ovoj fazi, još nije jasno da li je antivirusna terapija delotvorna u lečenju COVID-19. Mnogi stariji lekovi, kao što je lopinavir, koji se koristi za lečenje HIV-a, a često je korišćen za lečenje težih slučajeva, mogu biti delotvorni, ali je potrebno da se formalno ispitaju i procene. Počela su klinička ispitivanja i kineski istraživači uskoro očekuju rezultate.
Budući da deca imaju tako blage simptome, teško bi se moglo opravdati njihovo izlaganje mogućim nuspojavama antivirusnih lekova, kao što su mučnina, povraćanje, alergijske reakcije, a da na kraju od njih ne bude nikakve koristi.
Kako sprečiti da se vaša porodica zarazi?
COVID-19 širi se kapljicama koje nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kija. Infekcija se širi tako što osoba dodirne predmete ili površine na koje je zaražena osoba kašljala ili kijala, a onda dodirnula svoj nos, usta ili lice.
Najbolji način da izbegnete COVID-19 je da redovno perete ruke sapunom i vodom, koristite maramice ili saviti ruku pa kašljete i kijate u pregib lakta. I naravno, izbegavajte bliski kontakt sa zaraženim osobama.
Maske u zajednicama korisne su samo u sprčavanju inficiranih ljudi da šire bolest na druge ljude. Postoji malo dokaza koji podržavaju teoriju da to što zdravi ljudi nose maske sprečava širenje virusa. Malu je decu skoro nemoguće naterati da stalno nose hiruršku masku.
Vakcina za ovaj virus ne postoji, ali bi deca trebala biti vakcinisana protiv gripa. Ono ne samo da štiti vaše dete od gripa, već umanjuje verovatnost da će se sumnjati da vaše dete ima COVID-19.
Komentari 0