Foto> Pixabay
Studiju je sprovela Plućna klinika Univerziteta u Tesaliji, u saradnji sa Centrom za interdisciplinarna istraživanja Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini Mecovo i Odeljenjem za poslovnu administraciju Univerziteta u Patrasu.
„Utvrdili smo jasan uticaj temperature na brzinu širenja bolesti, jer zemlje sa nižim temperaturama i naročito sa prosečnom temperaturom od 0-18 Celzijusovih stepeni imaju bržu pojavu novih slučajeva koronavirusa dnevno i veći ukupan broj potvrđenih slučajeva u poređenju sa zemljama sa višim prosečnim temperaturama“, kaže profesor Konstantinos Jurgulijanis sa Plućne klinike.
„Prema našoj analizi, čini se da uticaj temperature ne zavisi od vremena izbijanja epidemije i gustine naseljenosti“, rekao je on i dodao da svakako konačan broj slučajeva zavisi mnogo od mera preduzetih na sprečavanju širenja virusa, kao i od sistema za evidentiranje u zemlji.
Mnoge studije, naveo je profesor, sugerišu da hladnoća pomaže preživljavanju i širenju koronavirusa.
„Glavni faktori koji podupiru teoriju uticaja godišnjih doba u širenju virusnih epidemija su povećanje sinhronosti koja povećava prenos, ranjivosti ljudskog tela i stabilnosti virusnih čestica u okruženju tokom zimskih meseci“, naveo je Jurgulijanis.
Prethodne studije su pokazale da na višim temperaturama opada period preživljavanja koronavirusa koji su izazvali epidemije MERS i SARS-CoV.
Komentari 0