Četvoročlanoj porodici za mesec dana potrebno 14.400 dinara samo za maske, mogu li cene da budu niže

Po svemu sudeći, stanje u kojem je maska obavezni aksesoar će potrajati, a ona iako deluju kao bezazlen trošak, na duge staze mogla bi i te kako da nas košta. Stavimo to na papir.

Prema podacima Centra za bihevijoralnu genetiku u Novom Sadu preko 80 odsto ispitanika širom Srbije je reklo da koristi zaštitnu opremu. Taj veliki broj bi uskoro mogao da bude još veći, budući da bez njih ne bi trebalo da ulazimo u gradski prevoz, kao i sve zatvorene janve prostorije, a mnogi neće ni da vas puste u prodavnicu, tržni centar, školu, vrtić i slično ako nemate masku.

Ali pravo pitanje koje se nameće, koliko će to sve da nas košta budući da je sada ukinuta Uredba o graničenju cena maski koja je važila za vreme vanrednog stanja? Prosta ručinica kaže – četvoročlana porodica mesečno će na maske da troši najmanje 14.400 dinara! Pod uslovom da cena ostane ista.

Četvoročlana porodica – 14.400 dinara

Uzmimo jednu prosečnu četvoročlanu porodicu u Srbiji.

Ako se jedna maska prodaje po ceni od 120 dinara, a u najboljem slučaju svakom članu porodice treba jedna maska na dnevnom nivou, to znači da porodica sa toliko članova za samo jedan dan na maske potroši 480 dinara za četiri maske.

Ako se ta brojka pomnoži sa 30 dana u jednom mesecu dolazi se do računice od 14.400 dinara! I to samo za maske. Ovde nismo računali i rukavice, dezinfekciona sredstva i opciju da vam se maska ovlaži, pa vam zatreba nova.

Ako uzmemo da je prosečna plata u Srbiji iznosila u januaru 59. 941 dinara, primanja dva člana porodice tako su oko 120.000 dinara, što znači da će morati da odvajaju osmi deo plate samo za maske na mesečnom nivou. To je sve hipotetički, budući da veliki broj ljudi u Srbiji imaju značajno manja primanja od prosečnih.

Novac koji će biti neophodno izdvojiti za maske veći je za duplo od prosečnog računa za Infostan.

Penzioner – 3.600 dinara

Još gore je penzionerima. Njima će u narednim mesecima apsolutno biti neophodna zaštitna maska kako bi što duže izbegli mogućnost da se zaraze, budući da su najosetljivija grupa.

Dakle, računica je jasna, jedna maska dnevno po ceni od 120 dinara penzionere će na mesečnom nivou koštati 3.600 dinara.

Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, a o čemu je govorio i ministar finansija Siniša Mali prosečna penzija u Srbiji je 230 evra što je po poslednjem kursu 26.966 dinara mesečno. To znači da će penzioneru na maske otići sedmi deo penzije, onoliko koliko otprilike košta jedan račun za struju.

Kon: „Država bi i dalje trebalo da ograniči cenu“

Da bi cena maski mogla biti niža kazali su i naši epidemiolozi i članovi Kriznog štaba Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević.

Na pitanje novinara kako komentariše to što se apeluje na građane da i dalje koriste zaštitnu opremu i da će po ukidanju vanrednog stanja biti ukinuto ograničenje maksimalne cene maske od 120 dinara i rukavica od 40 dinara i da građani kada počnu da rade neće moći mesečno da izdvoje oko 100 evra da bi kupovali zaštitnu opremu ako hoće redovno da je menjaju i da li smatra da bi država trebalo i dalje da ograniči tu cenu, Kon je rekao da je to tačno i da bi to podržao kao član Kriznog štaba.

„To jeste bitno, da ne bude skuplje za čoveka koji je, inače, prinuđen da vodi računa o svakom dinaru. Korišćenje zaštitne opreme je korisno u ovom periodu“.

Ipak, napomenuo je da će virus sve više slabiti i da će se tako menjati i potreba za zaštitnom opremom.

„Slažem se da neko vreme treba definisati, koje možemo da preporučimo, da to bude ograničena cena makar kolika je bila ili niža“, dodao je Kon.

Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević rekla da se nošenje maski preporučuje u zatvorenom prostoru i da to mogu da budu i pamučne maske koje se šiju i mogu da se peru.

Što se tiče nošenja rukavica, ona kaže da je njihov preventivni značaj ograničen i da više ima psihološki karakter i da ne mogu da zamene pranje ruku.

Tako da se nošenje rukavica sa stručnog apekta ne zahteva, ali da se na primer nošenje rukavica preporučuje u prevozu zato što posle ne mogu odmah da se operu ruke, navela je ona.

– U svim drugim situacijama, ako možete odmah da operete ruke to je bolja mera prevencije od nošenja rukavica – rekla je Kisić Tepavčević.

„Cena bi mogla biti niža“

– Nemačka je prva propisala meru koja je ograničila cenu maski na jedan evro. To je ta cena od 120 dinara kod nas – objašnjava za „Blic“ profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

On, objašnjavajući visoku cenu maski kaže da je situacija jednostavna i da je u pitanju tržišna privreda.

– Država ne može da ogranični privatna preduzeća da snize cenu, jer ne znamo njihove troškove – neko ima svoje resurse, neko nema, neko ima svoju halu, neko iznajmljuje, jedino što može je da ima neko svoje preduzeće koje bi proizvodilo maske i da ih prodaje po ceni recimo od 50-60 dinara, onda bi to uticalo i na cenu ostalih privatnih proizvođača, jer niko onda ne bi kupovao maske od 120 dinara – kaže Savić.

Profesor Savić pojašnjava da maske nisu strateški proizvod kao hleb i mleko, ali su u ovoj situaciji neophodne, te da je država bila ograničila cenu maski zbog građana, što smatra dobrim potezom.

On takođe kaže da nije važno ko se koliko ugrađuje u cenu maske, te da ono što jeste važno činjenica da se nalažimo na tržištu gde ne postoji „objekitivizam“.