Šta da radim ako tuđe dete udari moje?

Foto: Pixabay

Šta da radim ako tuđe dete udari moje?
Kada je naše dete povređeno, bez obzira na okolnosti, to će odmah probuditi zaštitnički instinkt. Da, sigurno ćete misliti kako otac deteta koje je povredilo vaše nema nikakvu disciplinu, ili  kako je vaspitačica mogla da ne predvidi ovakvo ponašanje među decom.

Sasvim je razumljivo reagovati na ovakav način, ali prisetite se kako je tim trogodišnjacima koji posmatraju izlive besa kod odraslh. Uvek to imajte na umu, pa će vam biti potpuno jasno da je važno da reagujete na drugačiji način.

Ovakve situacije se često dešavaju deci, pa je zato važno da budete pripremljeni i razmišljate o svemu na vreme.

Posmatrajte iz dečje perspektive

Znamo da mališani nisu poznati po samokontroli. Dete često može osećati nešto što će ga pogurati ka agresivnom ponašanju, a ni oni ni mi ne razumemo zašto. Baš zato je važno da odrasli budu u blizini.

Iako je vama sasvim normalno da reagujete impulsivno kada se desi neka ovakva situacija, važnije je da detetu pokažete da to nije prihvatljivo ponašanje.

Moramo imati na umu da i naša, ali i tuđa deca, uvek gledaju. Oni zaista obraćaju posebnu pažnju na to kako mi reagujemo, naročito u stresnim situacijama. Kadtrogodišnjak koji je udario drugara pred sobom vidi odraslog kako ludi, neće tako naučiti ono što je potrebno.

Ostanite smireni

Ako roditelj napadača ne reaguje, možete vi. Pitajte svoje dete da li je u redu, jer mu je sigurno teško u tom momentu. Mirno se obratite i drugom detetu i recite da se čini da je povredilo vašu ćerku. Na ovakav način podstaći ćete i vaspitačicu i drugog roditelja da urade nešto. Vaša mirna reakcija pokazaće deci da će sve biti pod kontrolom.

Ako bude sledećeg puta…

Iako ste reagovali mirno, važno je da budete spremni na to da se slična stvar može ponoviti. Ako se ponovi, onda postoji malo ozbiljniji problem. Svako dete u vrtiću treba da se oseća sigurno, a loše ponašanje odraslih im to neće pružiti.

Ukoliko se situacija dogodi ponovo, važno je da razgovarate mirno o svemu. Porazgovarajte sa vaspitačicom i ispričajte šta vas to brine. Pitajte ih koji su to njihovi koraci u rešavanju problema. Važno je da oni porazgovaraju i sa roditeljima tog deteta, i ukažu im na to da se ovakvo ponašanje mora rešiti.

Naravno da će se većina roditelja naći u ovakvoj situaciji nekada i da će imati potrebu da fizički i emotivno zaštiti svoje dete. Zato je važno da znamo na koji način da reagujemo i rešimo situaciu kako bismo najbolje zaštitili dete.

Izvor: Yumama