Razmaženo dete nije srećno dete

Foto; Flickr

Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:

Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje već pojelo, i odmah će roditelji ili dadilja požuriti da donese još jedan, kako bi sprečili napad besa ili samo nezadovoljstvo. To je dete sa najtužnijim očima na svetu. To je dete koje ćete retko videti da se smeje. To je dete koje ne želi još jedan sladoled, ali ne ume da kaže šta mu je za sreću potrebno jer to nikad nije ni dobilo.

Zahtevi
Među razlikama koje na koje nailazimo kada poredimo srećno dete sa razmaženim je i nivo u kome dete postavlja zahteve. Razmaženo dete neprestano će imati niz zahteva koji, kad se ne ispune, dovode do ljutnje i tantruma, jer su navikli da dobijaju ono što žele. Kada to ne dobiju, njihov bes može biti vrlo snažan.

Međutim, srećno dete brzo uči vrednost stvari. Ono zna koliko daleko može otići od rane dobi i ne oseća toliko visok nivo frustracije ako ne poseduju određeni predmet koji želi.

Razvoj sistema vrednosti
Razmaženo dete ima vrlo ograničen sistem vrednosti, koji se često poklapa sa idejom „ako možeš da platiš, možeš da ostaneš“ (“if you can pay, you can stay”), jer su tako naučeni primerom i to su videli u svojoj okolini.

U međuvremenu, srećno dete koje odraste u okruženju u kojem se oseća traženim i shvaćenim razvija sistem vrednosti u kojem mnogo brže razume značenje ljubavi, mira, slobode ili solidarnosti. Za srećno dete posedovanje nije toliko važno i nisu mu potrebni predmeti ili igračke da bi se osećalo dobro; potrebna mu je samo naklonost i razumevanje.

Karakter
Razmaženo dete će od malih nogu često razvijati karakter koji teži ka frustraciji i tiraniji. Ubrzo saznaju da ako nešto žele, to moraju žestoko zahtevati, a da ne znaju tačno zašto je to tako. Oni jednostavno povezuju ljutnju i bes sa nagradom.

S druge strane, srećno dete ima tendenciju osetljivijeg karaktera i brzo se navikava da traži sve što poželi. Pored toga, oni razvijaju alate za zaštitu od frustracije, strategije za postizanje onoga što žele vlastitim sredstvima i manje zavisan stav.

Nivo razumevanja
Između srećnog deteta i razmaženog definitivno će se isticati razlika u sposobnosti razumevanja sveta. Ako dete ima sve, nema potrebu više ništa da vidi i izgubiće sposobnost da istražuje i razvija se.

Razmaženo dete koje odmah ima sve što poželi razvija nizak nivo radoznalosti za stvari oko sebe i zanemarljiv interes za učenjem i razumevanjem. Ako veruju da im nešto treba, zahtevaju to i ne gledaju dalje od ovoga.

Srećno dete razvija se u okruženju ispunjenom razumevanjem, radoznalošću i željom da zna i uči o svetu u kom živi.

Dakle, razlike između srećnog i razmaženog deteta vrlo su jasne. I nije stvar u tome da dete od vas dobije sve, jer ga to neće učiniti srećnim. Stvar je u tome da dobije ono što mu je potrebno, a to se retko može novcem kupiti.

Izvor: Zelena učionica