Dnevnik mog prevremenog porođaja
Milica Lazarević Jekić
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Dobar roditelj, objavljen je priručnik za roditelje prevremeno rođene dece Put roditeljstva: od mrvice do zvezde autorke Milice Lazarević Jekić. Iznoseći svoje iskustvo putem dnevničkih zabeležaka, autorka čitaocima otkriva sve ono što prevremeni porođaj unosi u porodicu: govori o uticaju neočekivanog porođaja – kako na mamu i tatu tako i na njihovo okruženje – o emotivnom aspektu borbe za bebino zdravlje i važnosti zajedništva porodice u tim trenucima, o nezi bebe u prvim danima roditeljstva u bolničkim uslovima i uz pomoć medicinskog osoblja, kao i samostalno, kod kuće, po izlasku iz bolnice. Priručnik sadrži i delove koji predstavljaju medicinske osvrte prim. dr sc. med. Milice Ranković Janevski, direktorke Instituta za neonatologiju u Beogradu, na najčešća pitanja koja roditelji postavljaju u ovim situacijama.
„Nije svako roditeljstvo isto, niti je svaki njegov početak onakav kakvom se roditelji nadaju tokom blaženih dana trudnoće. Prevremeni porođaj u mamin i tatin život unosi pometnju, a prevremeno rođena beba za celu porodicu istovremeno postaje izvor neizrecive sreće i duboke brige. Jedna takva beba bila je i Sunčica, koja je rođena u 26. nedelji trudnoće s težinom od svega 750 grama. Knjiga „Put roditeljstva: od mrvice do zvezde“ predstavlja hronologiju njene borbe za osvajanje života, sve do konačnog dolaska kući iz bolnice, skoro pet meseci nakon porođaja. Ova priča ispričana iz ličnog ugla nastala je sa idejom da bude oslonac roditeljima u prvim mesecima života majušne i osetljive prevremeno rođene bebe. I, konačno, ova zvezdana priča svim roditeljima ukazuje na to da su posvećenost i istrajnost najsvetliji putokazi na putu roditeljstva“, ističe autorka knjige.
„Pred čitaocima je jedno posebno delo o temi s kojom se ne susrećemo često: o bebama koje su „požurile“ i o roditeljstvu u posebnim okolnostima. Statistika kaže da se svaka deseta beba u svetu rodi pre vremena. Kada izostane veliki, srećni događaj, a slavlje zamene briga, strepnja i neizvesnost, roditeljima prevremeno rođenih beba potrebni su razumevanje, podrška i pomoć, a upravo to im pruža ova knjiga. Knjiga od roditelja – za roditelje. Ovo je lična ispovest i dnevnik, priručnik i vodič, „prijatelj“ roditelja prevremeno rođenih beba i njihov pojas za spasavanje. Neprocenjivo je blago naučiti od Milice Lazarević Jekić da optimizam mora biti izbor i da je ljubav uvek jedina prava mogućnost“, rekla je o knjizi dr Milica Ranković Janevski, pedijatar neonatolog i recenzent knjige.
Milica Lazarević Jekić rođena je 1983. godine u Smederevskoj Palanci. Srećno detinjstvo duguje knjigama, da bi kasnije tu ljubav krunisala sticanjem diplome na smeru Srpska književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Već više od deset godina svoje priče ispisuje na blogu Cvrkutanje, koji se pretežno bavi savremenom književnošću za decu i mlade i jednim drugačijim roditeljstvom. Sa svojom sunčanom porodicom živi i uživa u najzelenijem delu Beograda, odakle mašta na četiri strane sveta.
Odlomci iz knjige:
IZVOLITE, UPOZNAJTE SVOJU BEBU…
A ovo je vaša devojčica, obratila mi se sestra.
Na inkubatoru je bilo zalepljeno parče flastera s ručno ispisanim brojem. Unutra je ležala moja Palčica, najtanušnija beba koju sam ikada videla. Pelenica, iako savijena, dolazila joj je do grudi, telašce joj je bilo prekriveno nežnim dlačicama i činilo mi se da je bilo sastavljeno samo od te tanke, naborane kože. Po ručicama su joj bile pobodene iglice i cevčica je bilo svuda, izgledalo mi je kao da su je opkolile, dok nam je doktorka objašnjavala da je jedna za ishranu, druga za infuziju, kroz treću joj daju lekove. I kroz usta joj je prolazila jedna cev. To je respirator. On sada za nju diše. Ivan je postavljao pitanja, a doktorka je davala odgovore: šta je šta, čemu sve to služi, kako je naša beba provela noć, kakva je od jutros… Iako se ne sećam šta je tačno govorila, jer je moj pogled bio prikovan za moju tek rođenu devojčicu, u njenom glasu osećala sam saosećanje, i nežnost, i tugu. Mladi ste, imaćete još dece… Iz tog glasa izbijali su pomirljivost i uteha.
Moja bebica je proteglila nožice poput dva mala štapića sa istaknutim kolencima. Taj neznatni pokret bio je dovoljan da u meni izazove divljenje, i radost, i ponovo – neizmernu tugu. Nijedan deo njenog malog tela nije bio slobodan. Čak ni ta lepa glavica. Tako je čarobna, i tako je daleko. I tako je nepravedno sve ovo… Šta ona uopšte traži ovde? Ona je sad u nekom svom svetu, tako je sama i imam utisak da je sve boli. Pitam se da li zna da smo ovde… I da li zna koliko je volimo?
Sestra me je pitala želim li stolicu, da mogu na miru da budem s njom. Rekla sam joj da želim da idem. Nisam više mogla da izdržim da je gledam. Nisam smela ni da je dodirnem. Posle svega nisam smela sebi da dopustim ni da se nadam.
To saznanje da sam ja majka ove divne, malene, nežne devojčice istovremeno me je ispunjavalo neizmernom, lepršavom srećom i nesagledivom, dubokom tugom. Ovo drugo je prevlađivalo, jer je njeno zdravlje bilo vrlo loše, i iza svih tih doktorkinih pažljivo pakovanih rečenica mogla sam da osetim jasnu poruku, ono o čemu nisam smela ni da mislim, iako sam znala da nam je blizu, bolno preblizu. Dečaka smo već izgubili, a sada nam je pretio još jedan gubitak. Plašila sam se da joj se približim, nisam smogla snage da se upoznamo, a nisam mogla da podnesem ni taj grozni teret snažnih, oprečnih osećanja. Morala sam da odem.
MAMA I TATA SU BEBINI NAJBOLJI TERAPEUTI
Budući da je beba i dalje u bolnici, doktori i medicinsko osoblje su najvažnije karike njenog ozdravljenja. Kako vreme odmiče a beba je sve jača i njeno zdravstveno stanje stabilnije, roditelji polako počinju da se uključuju u brigu o njoj, prvo se oslanjajući na medicinu, kako bi kasnije i sami mogli da nastave s tačke do koje je ona njihovo dete uspešno dovela.
Na odeljenju Poluintenzivne nege borave bebe stabilnog zdravstvenog stanja, kojima su potrebni dodatna podrška i praćenje. S obzirom na to da njihova nega više ne zahteva strogu kontrolu, mama i tata s bebom provode sve više vremena, njihov kontakt sada je sve duži i konkretniji.
Još smo na Intenzivnoj nezi naučili da to malo vremena koje provedemo pored inkubatora nije samo tek puko naše prisustvo, dok stojimo s druge strane, vezanih ruku, u ulozi posmatrača. Naše prisustvo osnažuje i hrani vezu između nas i naše bebe, a sada smo i u prilici da joj pomognemo i ohrabrimo je na njenom daljem putu i da svaki naš kontakt iskoristimo kao priliku za njen napredak. Roditelji polako uče da umesto stručnog osoblja preuzimaju brigu o bebi. Svaka beba zahteva mnogo pažnje i ljubavi, a prevremeno rođenim bebama je potrebna posebna vrsta pažnje i ljubavi, i u ogromnim količinama, jer uvek treba imati u vidu koliko toga one moraju da nadoknade gubitkom te dragocene veze s bezbednom i bezbrižnom sredinom koju su imale kod mame.
Da, toliko toga treba nadoknaditi. Treba pomoći bebi da ojača. Tu su i posledice koje treba sanirati. Treba ohrabriti bebu i pružiti joj sve potrebne uslove da se dalje razvija sa što manje poteškoća i što većim rezultatima. Pred svakim roditeljem je ozbiljan zadatak, a pred roditeljima prevremeno rođenih leži ozbiljno važan zadatak.
Neka vas to ne brine, jer roditelji prevremeno rođenih beba jesu posebni roditelji, oplemenjeni posebnom vrstom ljubavi, energijom i spremnošću da budu tu za svoju hrabricu. Polako, i vi ćete biti ti koji će s bebom provoditi najviše vremena, najbolje je poznavati i biti joj najposvećeniji. Uz praktična znanja koja ćete sticati, u skladu sa uzrastom i potrebama svoje bebe, upravo vi ćete biti idealni bebin terapeut, kasnije i trener.
A počinjete već danas.
Komentari 0