Fotografije: Stefan Unić, lična arhiva
Sestra koja je od njega mlađa petnaest godina mu je promenila i ulepšala život.
Ima li smeha u kući?
-Naravno. Sestra mi je puna iznenađenja i nespretnih situacija, tako da nam smeh nijednog dana ne manjka.
Na šta te podseti detinjstvo?
-Rođen sam u Kruševcu i svaka zgrada, ulica i kraj, miris Kruševca u proleće i u poznu jesen, bude mi divne uspomene. Moj otac Jovica je bio vojno lice. Zahvaljujući divnim sećanjima na moje odrastanje sa majkom Majom i tetkom Sanjom, trudim se da to prenesem i na svoju sestru Tijanu.
Kako provodiš slobodno vreme?
-Skoro da uopšte nemam slobodno vreme. A kada i imam slobodno vreme, tu je sestra koja mi ne da mira, to su igranja po ceo dan, i sutra kada odem na fakultet sam umorniji nego inače.(smeh)
Gde ćeš za doček Nove godine?
-Biću kod kuće. Ovo je prva Nova godina da ću biti sa mojom porodicom, imamo jelku i poklone i beskrajno se radujem tome da budemo svi zajedno.
Bio si uz odrastanje svoje sestre. Pomagao si svojim roditeljima u njenom odrastanju. Između tebe i sesetre je petnaest godina razlike, i kako se slažete?
-Kada imate malo dete u svom životu znači gledati kako vaši roditelji neprestano menjaju pelene i pune flašice sa mlekom. Vrlo često , roditelji su mi dozvoljavali da i sam obavljam te stvari, naravno uz njihov nadzor. Dakle, naučio sam da se brinem o jednom malom životu pre nego što sam i upisao srednju školu. Nepotrebno je i da napominjem – bio sam odlična. Ne postoji ništa lepše nego da gledate kako dete odrasta.
Sestra ti je sada prvi razred, krećete sa učenjem o važnim životnim lekcijama. Da li imate velike sličnosti ti i sestra?
-Od malih nogu, Tijana je samo kod mene htela. Ja sam visok pa je sve posmatrala sa visine (osmeh). Volim da provodim vreme sa svojom sestrom kad god sam slobodan i da učimo za školu. Učimo naravno i o važnim životnim lekcijama, o ponašanju, pomaganju drugim ljudima itd…Trudim se da budem jako dobar brat, i ono što ne zaboravljamo nikada to su vežbe koje radimo svako jutro i veče kako bi bili zdravi i u dobroj formi.
Tekst: Mila Unić, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Komentari 0