Foto: Canva
Nekako preko noći, sve što ste mislili da znate o svom detetu ispostavilo se kao pogrešno – „Želim sendvič u obliku trougla, a ne pravougaonika!“ ili „Želim zelenu šolju, a ne crvenu!“ ili „Mrzim te čarape!“
„A kakve veze ima što je tanjir plav? Samo pojedi!“ derete se.
„Zar je bitno kog je oblika sendvič!“ uzvikujete.
I kasnije, kada se smirite, shvatite da ste vikali na svoje dete da prestane da viče. Izraz „Radi ono što ja kažem, a ne ono šta ja radim“ nikada nije imao veću težinu.
Gotovo svi prošli su kroz ovo. Svi se preispituju da li su dobro postupili u nekoj situaciji i da li je moglo bolje i drugačije. Dobra vest je da postoje tehnike koje vam mogu pomoći da loše ponašanje sagledate u drugačijem svetlu.
Pronađite srž problema
Odakle potiče onaj bes zbog plavog tanjira? Nije se to slučajno desilo, već je motivisano nečim što se suštinski nalazi u vašem detetu. Bez obzira da li je to nemogućnost upravljanja svojim prenaglašenim osećanjima, želja da privuče vašu pažnju ili je to igra moći kojom ističe svoju volju – uvek postoji razlog za svako ponašanje. Čak iako dete to ne shvata, a najčešće je tako.
Treba se setiti da je samo ponašanje samo simptom. Izazov za roditelje je da shvate šta se krije duboko ispod svega.
Sve bi bilo mnogo lakše da dete ume da kaže: „Mama, želim tvoju pažnju samo za sebe. Imaš li malo vremena za mene večeras?“ Svi znamo da je ovo nemoguće, pa deca na druge načine pokušavaju da nam privuku pažnju. Ako dete ne dobija pažnju svog roditelja, naći će način da privuče bilo kakvu pažnju, pa čak i negativnu.
Zamislite da ste detektiv. Kada dete počne da se ponaša na ovaj način, razmislite šta bi vam reklo da ima verbalne sposobnosti i emocionalnu zrelost. Jednom kada pronađete srž problema, možete postati proaktivniji roditelj i sprečiti da se ispadi uopšte i dogode. Na primer, zamislite da treba da obavite jedan jako važan poziv, a vaše dete odluči da je baš to pravo vreme za rvanje. Dok pokušavate da odate utisak da ste vrlo zauzeti, upućujete detetu „prestani sa ovim“ pogled, ali bez uspeha. Idete iz sobe u sobu ne bi li našli mirni kutak, ali vas dete prati u stopu. Kada spustite slušalicu osećate se kao da ste istrčali osam kilometara.
A dete je samo želelo da privuče vašu pažnju. Znalo je da zbog telefonskog poziva ne možete reagovati kao i obično, pa je bilo pravo vreme za akciju.
Iskoristite ovo kao lekciju da se sledeći put proaktivno pripremite. Otprilike 20 minuta pre nego što počnete da telefonirate najavite im to i recite da biste voleli da se pre poziva posvetite njima. Tokom tih 20 minuta im se potpuno posvetite i recite nešto poput „Mama uživa da se igra sa vama i volela bi da nastavi kada završi razgovor“.
Kada dođe vreme poziva, dajte deci izbor „Da li želite da gledate TV ili da se tiho igrate dok mama razgovara?“ Takođe, ostavite im parče papira i olovku da zapišu ili nacrtaju ako se desi nešto što smatraju bitnim. Veće su šanse da će se, ako im se „unapred“ posvetite, naredni put lepše ponašati.
Budite dosledni
Roditelji znaju da je doslednost važna, ali se dešava da se planovi menjaju u poslednji čas. Zato je bitno da većinu vremena sledimo ustaljene rutine. Ako je deo vaše jutarnje rutine da deca nameste krevete, peru zube i obuku se pre doručka, poštujte to svakog dana.
Dodatni savet: Održavajte isti raspored vikendom i praznicima kako biste izbegli lenjost koja se može javiti ponedeljkom ujutru.
Da li se držite striktnih pravila kada je u pitanju moderna tehnologija? Da biste bili pozitivan roditelj bitno je da deca znaju posledice njihovog nepoštovanja. Ako deca odbiju ili „zaborave“ da isključe video igru kada vreme istekne, treba svaki put da sledite pravila i da se držite prethodno dogovorenih posledica. Kada su roditelji dosledni pravilima i posledicama, deca će mnogo ređe preći granice.
Recite ne nagradama
Roditelji se vrlo često začude kada čuju da ne treba uvek da nagrađuju decu. Istina je da nagrade često mogu da donesu više štete nego koristi. Kada disciplinujete decu važno je da razmislite o svojim dugoročnim ciljevima, a nagrade nude kratkoročnu dobit.
,Ako ste danas nagradili dete čokoladicom jer se lepo ponašalo u prodavnici, da li će ono svaki naredni put očekivati bar jednu čokoladicu za lepo ponašanje? Ili ako ste probirljivo dete podmitili sladoledom nakon što je pojelo povrće, ono će smatrati da povrće treba jesti samo da bi se došlo do slatkiša.
Usredsredite se na ono što kontrolišete – SEBE
Ovaj korak je najteži, pogotovo kada vas ponese situacija, ali ako se setite da za sve postoji razlog, tada možete reagovati na adekvatan način. Postoji nivo emocionalne slobode koji roditelji dostignu kada shvate da ne mogu uvek da kontrolišu svoju decu, ali mogu svoje reakcije. Svakako neki roditelji mogu strahom i kaznama da nateraju decu da se lepo ponašaju, ali time postižu kratkotrajne rezultate, jer će svako dete odrasti i imati potpunu kontrolu nad svojim životom. Zato umesto da se trudite da imate nadmoć nad detetom ili ih podmićujete kako bi doneli dobre odluke, probajte da ih posmatrate kao male ljude koji nisu naučeni kako da se ponašaju u određenim situacijama.
Jedan od načina da kontrolišete svoje odgovore jeste da odlučite šta ste spremni da uradite unapred. Ovo sjajno funkcioniše ako želite da vaša deca počnu da obavljaju poslove za koje su sposobni ili za koje ih podsećate, kao na primer odlaganje prljavog veša, pražnjenje posude za ručak ili raspremanje igračaka.
Uzmimo primer posude za ručak. Mirnim tonom im recite „Volim što vam spremam užinu za školu, sve dok posle škole ostavljate čiste posude na policu. Ako nije sve na svom mestu, sami ćete spremiti užinu.“ Onda upitajte da li možda žele da urade nešto što bi ih podsetilo da donesu svoju posudu (možda bi hteli da naprave simbole koji će ih podsetiti na ovu odgovornost, pošto vi više ne želite). Potrudite se da jasno shvate nova pravila i njihove posledice.
Naredni korak je praćenje razvoja situacije. Nemojte ih opominjati, jer u tom slučaju to ponovo postaje vaš problem. Ako je posuda na svom mestu – sjajno, ako ne, biće ovo sjajna prilika za učenje za naredni put.
Kada proaktivno pripremite odgovore na potencijalne situacije, sve manje ćete biti primorani da reagujete u žaru situacije.
Disciplinujte, ne kažnjavajte
Jedna od najvećih razlika između pozitivnih roditeljskih tehnika i ostalih roditeljskih metoda je da je fokus na disciplini, a ne na kažnjavanju.
Učeći svoju decu odgovarajućim načinima ponašanja bez kažnjavanja, sramote i bola, osposobljavamo ih i osnažujemo da budu kompetentni i sposobni mladi odrasli ljudi.
Kada razmišljate o odgovoru na loše ponašanje – baš kao i kod nagrade – razmišljajte dugoročno.
Roditeljstvo je jedan od najtežih zadataka u životu svake osobe, ali ukoliko ste spremni da učite zajedno sa svojim detetom, osluškujete njegove potrebe i da se prilagođavate jedno drugome, bićete sve uspešniji i zadovoljniji i iz dana u dan ćete sve više uživati u plodovima svog rada.
Komentari 0