Foto: Canva
Vreme iza nas je stavilo i profesore i učenike, pa i roditelje, pred jedan veliki izazov – kako se prilagoditi novoj formi nastave, preneti i usvojiti znanje, organizovati život u porodici gde ima više dece školskog uzrasta, a jedan kompjuter…
Kakve su lekcije usvojili prosvetni radnici o predavanju i ocenjivanju preko interneta, da li su odeljenske starešine imale problema da uspostave komunikaciju sa đacima, procenjuju li da bi povratak na netradicionalan način školovanja mogao da zameni onaj na koji smo svi navikli, pitanja su na koja odgovara Anđelka Stojaković, profesorka likovne kulture u gimnaziji “Stevan Puzić” iz Rume.
Kao odeljenski starešina prvog razreda suočila se sa velikim problemom.
Podele na grupe i izostanak socijalizacije.
– Kako učiniti odeljenje jedinstvenim, kompaktnim, kako ih upoznati međusobno, izbeći podele na grupe, to je upravo ova nastava donela, a što će biti očigledno kada se jednog dana sasvim vrate u školske klupe. Izostanak socijalizacije će, i te kako ostaviti traga na mentalno zdravlje učenika – kaže profesorka.
Sagovornica napominje da prednosti onlajn školovanja svakako postoje – počevši od korišćenja niza platformi koje su olakšale učenicima praćenje nastave i pružile zanimljivosti u izradi domaćih zadataka; pa preko činjenice da za nekog ko živi daleko od obrazovne ustanove i mora svakodnevno da putuje, onlajn učenje može da bude dobro rešenje…
Problem sa internetom
Kod provere znanja se neretko javljao i problem sa internet mrežom, dok nastava preko TV ekrana nije obuhvatala sve predmete, a često ni nastavne jedinice koje su emitovane nisu pratile redosled koji su nastavnici već svojim godišnjim planom i programom pripremili.- Navikli smo da decu viđamo sa telefonima, ali desilo se da je ono malo vremena koje su provodili bez njih, u školi, izbrisano – kaže profesorka Anđelka.
To što profesori i đaci nisu vezani za učionicu i sami su birali mesto sa kojeg će učiti bez svezaka kobno je za motivaciju! Kuća je istovremeno i mesto za odmor, za relaksaciju, utočište od škole, posla i obaveza. I to utočište je postalo kancelarija, učionica.
Neretko su deca zaboravljala da predaju domaći na vreme, u neprimereno vreme slala profesorima poruke sa pitanjima, očekujući odmah i odgovore, radno vreme postajalo je gotovo neograničeno.
Učenje od kuće je zbližilo roditelje i nastavnike.
Ono što se, dodaje, može izvesti kao zaključak po pitanju ovogodišnje nastave je da je zbližila roditelje, nastavnike i učenike da zajedno savladaju onlajn školovanje i postanu bolji saradnici.
– Roditeljima je dala mogućnost da prate koliko deca rade, ali je sve to donelo i niz manjkavosti, a kao najveću navodim stepen i kvalitet usvojenog znanja, koji je daleko niži od onog na koji smo navikli tokom nastave uživo. Neposredna interakcija i saradnja ključne su komponente obrazovanja na svakom nivou. Ono može da bude dopunjeno, podržano i olakšano putem digitalnih resursa i servisa, ali ne može da bude u potpunosti zamenjeno onlajn formom – zaključuje Anđela Stojaković.
Komentari 0