Ipak, svi oni u suštini prenose jednu poruku: Ako vaše dete ne uspeva, radite nešto pogrešno. Da li je zaista tako?
Ovim pitanjem bavila se platforma „TED“ u okviru serije predavanja „Kako biti bolji čovek“. Dr Juko Munakata, profesorka psihologije u Centru za um i mozak na kalifornijskom Univerzitetu, kaže da decu oblikuju mnoge sile sa kojima odrastaju i koje su često isprepletane.
– To su sile, poput gena, vršnjaka i kulture. Zbog toga je teško znati koje sile utiču na to da neko dete sutradan bude uspešno ili ne – ističe dr Munakata.
Svoju tvrdnju objasnila je zanimljivim primerom. Naime, pokušaj da se predvidi u kakvu odraslu osobu će da izraste dete na osnovu izbora koje su doneli njegovi roditelji slično je pokušaju da se predvidi uragan iz krila leptira.
– Ako ste roditelj, vi ste leptir koji maše krilima. Vaše dete je uragan, sila prirode koja oduzima dah. Osobu koja postane vaše dete oblikovaćete baš kao što leptir oblikuje uragan, na složene, naizgled nepredvidive, ali moćne načine – objasnila je slikovito dr Munakata.
Isti roditelji, različita deca
U prilog svojoj tezi navela je više studija koje su pokazale da geni jesu važni, ali da ne mogu da objasne sve. Važno je bilo i okruženje i njegov uticaj na decu, kao i okolnosti u porodici – one nisu iste onda kad roditelji dobiju prvo i drugo dete. Sa drugim detetom mama i tata su sigurniji u sebe, opušteniji jer već imaju roditeljsko iskustvo.
Činjenica je da isti roditelji mogu na različite načine da oblikuju decu. Na primer, jednom detetu može da prija čvrsta dnevna porodična rutina, dok drugom ne prija. Ili jedno dete može da pomisli kako su njegovi roditelji brižni kad mu svaki dan postavljaju pitanja o prijateljima, dok njegov brat misli da su dosadni.
– Jedno dete razvod roditelja može da doživi kao tragediju, dok drugo to može da vidi kao olakšanje. Dakle, isti događaj, različito iskustvo. Ali to što neki događaj ne oblikuje vašu decu na isti način, ne znači da nije imao uticaj na njih. Vaš roditeljski stil oblikuje vašu decu, samo ne na načine koji ih vode do toga da postanu slični – objasnila je dr Munakata i dodala da je mislila da će joj stručna saznanja o razvoju dece pomoći kad postane roditelj. Umesto toga, dogodilo se da joj je roditeljsko iskustvo pomoglo da nauku vidi u sasvim novom svetlu.
Za kraj, imala je poruku i za roditelje i za decu. Roditeljima je poručila da prestanu da krive sebe kao da imaju kontrolu nad detetovim životnim putem. Zapamtite, imate uticaj, ali nemate kontrolu. Takođe, ne sudite drugim roditeljima i ne osuđujte ih.
Svima koji su nečija deca poručila je: „Prestanite da krivite svoje roditelje ili barem prestanite da mislite da oni moraju da vas oblikuju i da su baš krivi za sve.“
Komentari 0