Foto: Pxfuel
Za snalaženje u životu nam je potrebna sposobnost sagledavanja i rešavanja divergentnih problema i uključivanje paralelnog, emocionalnog procesuiranja. EQ-emocionalna inteligencija, nalazi se u desnom mozgu, dok se IQ nalazi u levom. Izvršne funkcije i samoregulacija su rezultat razvoja mozga.
Šta su izvršne funkcije?
Radna memorija – sposobnost da se u umu zadrži više informacija duže vreme i da se one kombinuju.
Sposobnost da vladamo svojim impulsima – odoljevanje porivima, starim navikama, distrakcijama, zadržavanje fokusa na onome što se radi, zastati i razmisliti pre delovanja.
Mentalna fleksibilnost – akomodacija na promenu okolnosti, prioritete i drugačije perspektive od očekujućih.
Sposobnost sagledavanja i rešavanja kompleksnih problema.
U prve tri godine života deteta, mozak ima slabiju sposobnost za kontrolu impulsa, poriva i emocija. Deca se slabije prilagođavaju promeni situacija. Teško im pada promena rutine kao i ustaljenost obavljanja nekih aktivnosti, pa burno reaguju u tim trenucima. Deca su privremeno opsesivno kompulsivna u nekim svojim ponašanjima. Radna memorija im je slabija, tako da vrlo lako i brzo zaboravljaju ono što im kažemo, a mi se nerviramo zbog toga, jer sve moramo sto puta da ponovimo i opet ne slušaju. A njima zapravo mozak nije dovoljno razvijen da zapamte prethodna uputstva koja smo im dali. Takođe, nemaju razvijenu uzročno posledničnu vezu, tako da ne znaju šta će se desiti nakon što nesto urade i potrebno je da vežbaju i uče upravo to. Zato će mnogo puta uraditi ono što ste im rekli da ne smeju. Jer iz našeg NE neće ništa naučiti. Mozak će memorisati tek onda kada nešto dovoljno puta ponove, nakon što se posle treće godine uopšte razvije spsobnost za shvatanje uzroka i posledice. A odrasli takva ponašanja okarakterišu kao loša i bezobrazna, kažnjavaju decu i stavljaju zabranu na učenje i otkrivanje sveta. Gde dete vremenom, jedino što dobije je informacija da je pokušaj učenja negativno iskustvo. Što se kasnije odražava želju za učenjem uopste, kao i na sposobnost za isto.
Sva ova ponašanja su legitimna i nedostatak su razvijenosti izvršnih funkcija. Deca nisu rođena sa ovim funkcijama, potrebni su vreme i uslovi za njihov razvoj. Geni nam daju neke nacrte po kojima se one razvijaju, tj. potencijal za njihov razvoj. Sve ostalo zavisi od okoline i interakcije sa najbližima, kao i uslova u kojima dete živi.
Izvršne funkcije su rezultat razvijenosti mozga, tj. njegovog prefrontalnog dela i umreženosti neurona, koji se ostvaruju u ranom periodu detetovog života. One će se najviše razvijati do 6. godine, a nakon toga brusiti. Razvijenost izvršnih funkcija je temelj kognitivnog i socijalnog razvoja deteta, čemu naravno prethodi dobar emotivni razvoj. On je preduslov za razvoj svih ljudskih funkcija i ostvaruje se samo kroz dobru povezanost sa roditeljima, prvobitno mamom, tako što se ispunjavaju detetove primarne potrebe, emotivno reguliše dete, sve dok samostalno ne bude sposobno za to i pruza bazična sigurnost, da je neko uvek tu za dete i pomaže mu se da stvara dobru sliku o sebi, jednom rečju, dete se posloži kako treba, uz našu pomoć.
Deci su potrebni roditelji koji ih prihvataju u periodu kada su potpuno zavisni o njih i polako ih vode ka samostalnosti i koji ne očekuju da su napredniji nego što jesu, niti ih tretiraju manje sposobnim nego što jesu. Ona ne razvijaju sama od sebe svoju kontrolu impulsa, sposobnost za držanje pažnje, pamćenje informacija. Dete koje ima emotivne ispadne, ne uspeva da izvrši zadatke, lako gubi fokus, ne radi to namerno, niti je loše zbog toga. Njegov mozak se jednostavno još uvek nije razvio, u meri u kojoj je to potrebno, da bi ono umelo sve nabrojano, a to se nije dogodilo jer nije imalo uslove za razvoj istih.
Kažnjavanje deteta za legitimne nesposobnosti je potpuno besmisleno i kontraproduktivno.
Naša dužnost je da znamo koliki su kapaciteti deteta u određenom uzrastu i da u skladu sa time, od njih očekujemo izvršavanje određenih radnji i usmeravamo ih i učimo.
Razvijene izvršne funkcije su preduslov za funkcionisanje deteta u školi, da uči, radi domaće zadatke, planira i usvaja znanje. Što znači da su radna memorija, samokontrola i sposobnost fokusiranja, mentalna fleksibilnost, ono što omogućava detetu da sve što škola zahteva od njega, a ne znanje pisanja i računanja, oni mu neće omogućiti ove sposobnosti. Bez dobro razvijenih izvršnih funkcija, dete ne može da se fokusira na zadatke, ne može da odoleva porivima i impulsima, što dovodi do toga da ga etiketiraju kao lošeg đaka i neposlušnog, a ono zapravo nije za to krivo.
Rano učenje brojeva, matematike, pisanja i slično, učiniće da deca savladaju te veštine vrlo rano. Ali ono što je glavno pitanje je, koliko je učenje svega toga usporilo razvoj izvršnih funkcija, za čiji razvoj je potrebno nešto drugo.
Na koji način se one razvijaju? Prvi uslov je emocionalna stabilnost deteta o kojoj sam pisala iznad. A drugi uslov je ispunjavajuće i kreativno igranje. Dečiji mozak treba dovoljno iskustva ispunjavajućeg igranja, koje je prirodni način razvoja potencijala mozga, svih sposobnosti ljudskih bića.
O igri kao preduslovu za razvoj mozga, pisaću u narednom tekstu.
* Saznanja o ovoj temi, na ovaj način, dobila sam nakon završenog programa Roditeljstvo i rani razvoj, Centra prirodno roditeljstvo, koji vodi Tomislav Kuljiš. Koji uvek i svima najtoplije preporučujem, kao nešto što daje uvide u znanja na najbolji i najjednostavniji način.
Komentari 0