Foto: Canva
Podseća da je nekada u vaspitavanju dece disciplina bila na mnogo višem nivou, ali ne misli i da je taj stav roditelja bio dobar već da je ljubav u kombinaciji sa granicama jedino ispravno rešenje.
„Sada maltene deca vaspitavaju roditelje, a ne obratno, zbog toga jer strahuju da ih ne povrede. Disciplina je nešto što dete traži, što mu daje sigurnost bez koje ne može da kvalitetno provodi život kada odraste“, objasnio je on u toku gostovanja u online Roditeljskom kutku udruženja Roditelji.
Roditeljima poručuje da moraju da shvate da u životu ne može sve da ide non stop uzlaznom linijom pa tako ni dete ne može uvek biti zdravo, i ne može se uvek brzo izlečiti.
Treba se, smatra on, podsetiti vremena od pre nekih 100 godina, na period i prije antibiotika kada su se ljudi borili da ostanu zdravi u okolnostima u kojima nisu imali medicinsku pomoć, predstavu o tome kako stvari funkcionišu ali su znali šta treba da jedu, kada da spavaju sa kim da se druže.
„Generalni stav prema životu je bio vrlo razborit. Svemu tome treba da se vratimo. Moderni način života nas je doveo do toga da stalno tražimo instant rešenja i rezultate – brza lečenja, nemamo razumevanja za dinamiku života koju smo poretmetili. Ubrzali smo život do te mere da nam se on na određeni način i sveti“, upozorava Vuleković.
Lekari kažu da imunološki status života deteta roditelji mogu da podignu tako što će voditi računa kada i koliko dete spava, da li ide u krevet na vreme, koju vrstu hrane koristi, da li mu je ishrana raznovrsna. Treba se, kako navodi doktor, truditi da deci obezbedimo zdrave namirnice, iako to nije svima jednostavno jer ima dosta nekvalitetne hrane, ali je puno i onih koji imaju parče zemlje na kojoj mogu da proizvedu povrće, voće…
Vuleković objašnjava da se neretko dešava da kada dete počne slabije da jede, kada krene da hoda, i nema vremena ni za ta pa ni za jelo, kompletna porodica je u panici – da li će jesti, je li gladno, hoće li se razboleti… Tu su, ukazuje on, korijeni loše ishrani i tako počinje nekvalitetna ishrana – daj da pojede bilo što samo da se nešto pojede.
„Generalno 70 odsto našeg imuloškog sistema je u crevima. Nas obeležava ono što mi jedemo pogotovo u razvojnom dobu, što znači da kada se propuste te prilike kasnije ne možemo da ih nadoknadimo kako bi trebalo“, objašnjava pedijatar.
Za zdravlje dece i njiho imunitet važno je i to koliko deca vremena provode na vazduhu, da li se bave sportom, da li se druže. Prema rečima Vulekovića, dete treba da ide da spava u 10 sati uveče, i to zbog toga jer je fizologija ljudskog organizma takva da sve naše žlezde sa unutrašnjim lučenjem mogu da funkcionišu samo onda ako mi vreme od 24 sata u toku dana kvalitetno iskoristimo i imamo dovoljno sna. To se odnosi i na imuniloški sistem.
On je ukazao na ozbiljnost shvatanja problema gojaznosti koja je sve više prisutna među decom poslednjih godina i upozorio da je u pitanju pandemija.
„Ukoliko je dete od 7, 8, 9 godina ili mlađe ekstremno gojazno mi smo otvorili vrata svim onim problemima koji se javljaju u kasnijem dobu. Sve ono što genetski dete nosi biće mnogo više izraženo i pokazaće se ranije nego da se vodio zdraviji način života“, objašnjava on.
Podseća da roditelji često ne prepoznaju osnovne probleme svoje dece, što su pokazale i neke ankete rađene u Crnoj Gori prema kojima je samo jedan odsto roditelja gojazne dece bio toga svesan kao činjenice. To, kako dodaje, pokazuje da se moraju menjati neke stvari u načinu života, i da moramo posvetiti promena jer nemamo čemu da se nadamo ako ne želimo da uložimo u svoju decu.
Za roditelje osetljive dece
Vuleković je kazao i da imunološki sistem ne sazreva preko noći i da za to nema čarobnog štapića. Očekivati, kako dodaje, da dete od pola godine ili godinu nema infekciju… ili ga upoređivati sa nekim drugim detetom koje se ne razboleva tako često, nije dobro jer smo svi jedinstveni.
Roditelje osetljive dece teši time da će sa 4 do 6 godina preći prvu imunološku preponu koja će im omogućiti da stekne imunološku snagu, a da će imunološki status kao kod odraslih steći između 12. i 14. godine.
„Moramo biti strpljivi“, katak je i jasan doktor Vuleković.
Polazak u vrtić
Na pitanje kada deca treba da krenu u vrtić naveo je da nema decidnog stava, već da će se lekari za ogromnu većinu slučajeva saglasiti da su spremna sa 10, 11 meseci života ali da će biti i onih koji praktično prođu pored vrtića i zakače neku infekciju zbog čega im se daje drugačiji savet.
Zato se lekari ne odnose isto prema otpornom i neotpornom detetu i nije saglasan sa tim da neotporne treba tako „čeličiti“.
„Svakako da je za socijalni i telesni razvoj deteta dobro da bude što više u vrtiću, ali postoji određeni periodi godine i intenzivne učestale infekcije, gdje nije u interesu deteta da mu se preporuči da se odmah nakon 1 ili dve jake bakterijske infekcije vrati u vrtić“, pojašnjava Vuleković.
Kada dete ima puno infekcija ili su one jake, pedijatar savetuje da treba promisliti da li je njihov uzrok nešto drugo i to treba ispitati.
„Dakle, odgovor je jednostavan ali objašnjenje nije – generalno da ali u određenim momentima moramo da poštujemo individualnost deteta. Svi smo jedinstveni u mnogim oblastima, a zašto ne bi bili i u zdravstvenom smislu“, poručuje pedijatar Siniša Vuleković.
Komentari 0