Naravno, ako pomoć potražite u stručnoj ili onoj manje stručnoj literaturi iz oblasti vaspitavanja i odgajanja dece, kojom je naše tržište preplavljeno, naići ćete na savete kako deci treba sve lepo objasniti na način prilagođen njihovom uzrastu. Divno, pomislim, a ko je meni to tako deskriptivno objašnjavao?! Ja sam, kao i moji vršnjaci, u tom periodu dobijala odgovor da decu donose rode ili se izlegu iz glavice kupusa. U najboljem slučaju, oni koji su imali mlađu braću ili sestre znali su da bebe prvo rastu u maminom stomaku, pa se onda rode. Toliko zna i moje dete, uključujući i sam proces rađanja. I do nedavno to mu je bilo sasvim dovoljno saznanje. Ali sada mu nije jasno kako je ona mala, najmanja tačkica dospela do stomaka.
Kad se MNOGO voli
Odavno sam se odrekla smernica iz knjiga i priručnika, jer su se pokazale kao neefikasne i u praksi neostvarive, rukovodim se isključivo svojim instinktima. Da, svesna sam itekako da živimo u jednom sasvim drugom vremenu, da deca brže sazrevaju, ali i da su vrlo rano izložena sadržajima i iskustvima kojima nisu dorasla. Pretražujem internet forume da vidim kako se drugi roditelji nose sa istom temom. Nailazim na činjenicu da dosta njih nije sigurno u kom uzrastu su deca u mogućnosti da prihvate realan odgovor, mnogima je neprijatno da otvoreno pričaju o tome, neki objašnjavaju pomoću pčelice i cveta. Pozivam prijatelje koji imaju mališane sličnog uzrasta, najveći broj se još nije susreo sa ovim pitanjem. Oni koji jesu, odgovarali su knjiški – da su se mama i tata MNOGO voleli i da tako nastaju bebe. Da novi ljudski život počinje kada tatina muška polna ćelija oplodi maminu jajnu ćeliju. Ovo oplođeno jajašce se smesti kod mame u stomak, u njenu matericu, gde će izrasti u bebu i ovaj proces se naziva trudnoća.
„Ja sam, kao i moji vršnjaci, u tom periodu dobijala odgovor da decu donose rode ili se izlegu iz glavice kupusa.“
Rode bre!
Dobro, mislim, to je prihvatljivo, ali poznajem svoje dete, postaviće još bezbroj potpitanja. A ja baš nisam raspoložena da objašnjavam detaljnije. I dok razmišljam o tome kako najlakše da pojasnim nastanak ljudske vrste, ne mogu iz misli da odagnam duhoviti tekst „Njuz neta“ na temu tužbe protiv Ljubivoja Ršumovića u kojem navodno neka organizacija za srećno odrastanje pokreće zvanični sudski protest protiv pesme „Braću ne donose rode“ zbog „jasnog procesa sputavanja pravilnog razvoja mašte kod dece mlađe od 7 godina“.
„Shvatam da edukacija na temu pravljenja dece ne treba da bude samo moj problem. Pa, to su zapravo muški razgovori između oca i sina!“
„Rode ne smeju biti izostavljene iz odrastanja naših mališana. One su jednako važan segment istog, kao i kupus, krompir ili ciganka koja odnosi decu ako su nevaljala. Rode su osnovica podsticanja razvoja kreativnih procesa kod novorođenčadi, gde ih pored realnog, paralelno uvode i u jedan novi svet, svet mašte, bez kog ne bismo imali ništa danas, pa ni pegle za kosu“.
Reč „stručnjaka“
Parodija ovog članka me je zasmejala do suza, ali ipak nisam mogla da se otrgnem utisku da su moja generacija i brojne generacije pre mene u najranijem periodu odrastanja rodu i kupus doživljavale kao regularnu tehniku dolaska dece na ovaj svet. U tekućem vremenu, okarakterisano kao primitivno i zaostalo, ovakvo objašnjavanje je nedopustivo. A šta je nama falilo zbog toga? Da ne nosimo određene frustracije? Ne bih rekla!
I dalje pod utiskom teksta, ali već mnogo opuštenija, shvatam da edukacija na temu pravljenja dece ne treba da bude samo moj problem. Pa, to su zapravo muški razgovori između oca i sina! Ustvari, suprug i ja idemo linijom manjeg otpora, pozivamo drugare koji već poseduju adekvatne informacije da, onako, drugarski objasne ceo proces. Pa kad naše dete počne da postavlja pitanja o tome kako je tata dao mami svoju ćeliju, onda da i mi čujemo male sveznalice na delu.
Mogu samo da kažem da je naše dete veoma zadovoljno predavanjem koje mu je održano i da nam dodatna pitanja za sada nije postavilo.
Napisala: Mariola Samohod
Preuzeto: Detinjarije
Komentari 0