Foto: Canva
Ana je ljutito povisila ton u pokušaju da izađe na kraj sa ćerkicom tokom boravka u parku. Ćerka se rasplakala, a Ana, inače veoma strpljiva i blage naravi, ceo dan je bila pod mučnim utiskom svoje ljutnje, obuzeta osećajem krivice.
Stevan se pošteno izgalamio na sina (ko zna koji put tog vikenda). Nekome sa strane Stevan može izgledati kao ljutit i strog otac. Stevan, međutim, ne smatra da se ljuti često i neprimereno.
I Ana i Stevan brižni su, topli roditelji i imaju blizak odnos sa svojom decom. Kada je, međutim, reč o ljutnji, njihovi aršini veoma se razlikuju.
Zaista, niko vam ne može reći: ovo je prava mera ljutnje. Ono što vi smatrate odgovarajućim kada je reč o tome koliko se često ljutite, za nekoga drugog može biti previše ili pak nedovoljno. Slična je situacija s decom: osetljivijem detetu i na sam nagoveštaj roditeljske ljutnje oči će se napuniti suzama i ono će postati uznemireno, dok će drugo stoički podneti žešću roditeljsku ljutnju.
Roditelji s više dece često će posvedočiti da njihova deca na njihovu ljutnju reaguju sasvim različito. Jedan mališan će se i na ljutit ton roditelja povući, dok će njegov brat znatno bolje i stabilnije istrpeti i jaču roditeljsku ljutnju. Iako jasnih pravila nema, ipak je potrebno da se pozabavimo i pitanjem: Koliko smo ljuti? Ili da to možda bolje definišemo: Trpi li naš odnos s detetom zbog naše ljutnje?
Dva osnovna pitanja u okviru te dileme jesu:
Da li meni smeta moja ljutnja?
Da li mom detetu smeta moja ljutnja?
Pri tome mislimo, s jedne strane, na učestalost, a s druge na način ispoljavanja ljutnje.
Kako ćete najbolje sagledati imate li uopšte problem s ljutnjom? Pročitajte navedena pitanja i odgovorite na njih.
Da li vam se dešava da gotovo sasvim izgubite kontrolu kada ste besni?
Da li smatrate da ste često ljuti?
Ljute li vas situacije koje drugi ne primećuju?
Dešava li vam se da vas ljutnja obuzme kada razmišljate o događajima iz prošlosti?
Čini li vam se da oni koji vas okružuju čine napor davas ne bi iznervirali, strepeći od vaše reakcije?
Dešava li vam se da u besu reagujete tako da posle osećate krivicu?
Desi li vam se da u besu udarite dete ili da ga vređate, nekontrolisano vičete itd.? Imate li utisak da vas se dete boji kada ste ljuti?
Smatrate li da je ljutnja suviše neprijatno osećanje i da je najbolje ne izražavati ga?
Da li vam smeta kada je dete ljuto ili tužno, pa pokušavate da mu skrenete pažnju i da ga što pre oraspoložite?
Da li se gotovo nikada ne ljutite?
Da li vam je lakše da budete ironični i zajedljivi i da ignorišete osobu na koju ste ljuti umesto da joj kažete kako se osećate i zašto ste ljuti?
Da li ste s više osoba prekinuli ili pokvarili odnose zbog ljutnje?
Da li ste ikada u ljutnji povredili sebe?
Da li ste ugrozili nešto što vam je važno (posao, odnose s bliskim osobama itd.) zato što niste mogli da kontrolišete ljutnju?
Čini li vam se da su za vašu ljutnju uglavnom odgovorne osobe koje su je izazvale?
Da li ste ikada u ljutnji fizički napali neku osobu?
Da li vam je ikada neko rekao da imate problem s ljutnjom?
Da li se bojite da izrazite ljutnju na bilo koji način da ne biste povredili osobu na koju ste ljuti?
Što više odgovora da imate, veće su šanse da kod vas postoji problem s ljutnjom i da vas on blokira u postizanju kvalitetnijih odnosa s bliskim osobama, kao i da vas ograničava u ostvarivanju vaših punih potencijala.
Za sagledavanje osetljivog pitanja Imam li ja problem s ljutnjom? neće biti dovoljno samoposmatranje. Veoma važne informacije dobićete i od bliskih osoba. Pitajte partnera, roditelje, brata, prijateljicu, kolegu šta misle o vašoj ljutnji i kako se osećaju u vezi s njom. Već i samo pokretanje razgovora o toj temi, iako verovatno zahtevno, može biti odlična polazna tačka za poboljšavanje odnosa između vas i bliskih osoba.
Komentari 0