Zahvaljujući džeparcu deca uče kako da se ponašaju odgovorno s novcem te kako biti strpljiv i istrajan u štednji za stvari koje žele. Iako su to sve važne lekcije finansijske pismenosti, pojedini roditelji mogli bi da se začude koliko je praksa džeparca u drugim porodicama različita, piše „Parents“.
U nekim porodicama roditelji će se poslužiti džeparcem kako bi nagradili ponašanje dece i naučili ih kako da učestvuju kao član u zajedničkom domaćinstvu.
Nekoliko roditelja podelilo je iskustva u vezi sa ovom temom.
1. Budžet
Džulina Ogilvi partner je u firmi koja se bavi finansijskim savetovanjem. Majka je dve devojčice od 10 i 12 godina.
„Odlučili smo svake nedelje da im dajemo džeparac u skladu s njihovim godinama, pa tako jedna prima 10 dolara (oko 63 kune), a druga 12 dolara (oko 75 kuna) nedeljno. Podrazumeva se da zato učestvuju u nedeljnim zadacima u kući, a uglavnom je reč o pranju veša, pospremanju sudova iz mašine, hranjenju dva psa“, objašnjava i kaže da je nekad teško ostati dosledan, s obzirom na trud koji devojčice ulažu.
Kako bi decu naučila važnosti štednje, od njih traži da štede najmanje 20 posto svojih prihoda.
„To je osnova 50/30/20 budžetiranja, od čega 50 posto otpada na potrebe, 30 posto na želje i 20 posto na štednju. Planiramo da investiramo njihovu ušteđevinu. Kad sam desetogodišnjakinju pitala šta misli, koja će kompanija nastaviti da raste, rekla je da će to biti Amazon jer su bili na našim vratima gotovo svakog dana tokom pandemije. Kad uštedi dovoljno novca, kupićemo joj deonicu“, smeje se Ogilvi.
2. Plata za posao
Pol Klejbruk otac je šestoro dece, uzrasta od 4 do 20 godina. On i supruga već 20 godina primenjuju isti model za džeparac.
„Nema ga. Ali, mi im pružamo mogućnost da zarade novac“, ističe on dodajući kako time decu uče osnovama poslovanja.
Osnovne dužnosti poput košenja trave, iznošenja đubreta ili spremanja kreveta ne plaćaju.
„Tek kad završe osnovne dužnosti, mogu da ponude da će uraditi nešto više u zamenu za novac. Ili ćemo to ponuditi mi. Uvek je reč o dodatnom poslu koji ne obuhvata njihove osnovne dužnosti i najčešće je reč o nečemu što bismo supruga ili ja morali da uradimo sami. To može biti pranje automobila, uređenje cvetnog dela, sređivanje garaže“, objašnjava Klejbruk, ističući kako deci time omogućava razvijanje veština poput pregovaranja, rokova i plaćanja.
Dodaje da pre plaćanja provere da li je sve u redu, ako ima grešaka ukažu na to i traže da dovrše posao. On veruje kako je na taj način stariju decu naučio da rade. Počeli su čuvajući tuđu decu, potom su se zaposliti, pa čak i pokrenuli svoje firme.
„Ako im džeparac bude standard, da će ga dobiti tek tako, ili im plaćate nešto što bi ionako morali da urade, deca ne uče životne lekcije na kojima roditelji zapravo insistiraju“, smatra ovaj tata.
3. Vrednost vremena
Nikol Evert je edukatorka i mama četvoro dece te osnivačica bloga „Creating Butterflies“ na kojem često nudi rešenja za praktične probleme roditelja. Ona takođe smatra da decu ne treba učiti kako je u redu primiti novac bez uloženog truda.
„Iako je džeparac idealan način da decu naučite kako da upravljaju novcem i štednjom, mi smo se fokusirali na to kako decu da naučimo da zarade svoj džeparac. Ako deci platite dolar za posao koji traje dva minuta, poput brisanja stola nakon jela, nedeljno može da prikupi i do 30 dolara. Pazimo na to kako bismo deci ukazali na vrednost rada“, kaže Evert.
4. Digitalno je bolje od gotovine
Džesika Klark je mama 9-godišnjaka.
„Moj sin retko želi da kupi neki predmet, ali zato voli da igra online igre,. Zato smo mu kupili pretplatu za kanal na kojem može da prikuplja novac za virtuelne igre koje igra i to prima umesto tradicionalnog džeparca. Pravila su jednostavna. Sve što od njega tražimo je lepo ponašanje, učenje i redovno pisanje zadataka“, kaže Klark.
Ističe da je zadovoljna budući da se njen sin školuje od kuće, pa ima priliku da nadzire njegovo učenje i ponašanje u slobodno vreme. Sa takvim načinom započeli su kad je dečak krenuo u prvi razred osnovne škole. Imao je šest godina i složili su se kako mu ovakav program omogućava učestvovanje na način na koji to njemu odgovara. Kako količina novca na njegovom računu za igranje nije povezana sa količinom vremena koje provede u igri, mora da nauči kako da mu novac bude dovoljan za ceo mesec.
Klark kaže da ima osećaj da mu to omogućava finansijsku odgovornost u skladu s njegovim uzrastom, a savetuje i druge roditelje dece istog uzrasta da taktiku primene na druge online platforme poput Apple Musica ili Amazona.
5. Štednja
Lora Anderson majka je devojčice od šest godina i sinova od 11 i 16 godina.
„Kada napune 10 godina, deci otvaramo štedni račun i svakog meseca na njega uplaćujemo oko 30 dolara. Zatim sednemo sa svakim detetom i pokažemo koliko treba da štedi da bi kupio nešto što želi, poput igre, novog mobilnog ili konzole. Pomažemo im da postave ciljeve i usklade štednju i potrošnju. Objasnimo im takođe da, iako ćemo i dalje kupovati hranu i odeću za njih, sve ostale potrebe moraju mudro da isplaniraju.
Ona i partner ne očekuju da će deca raditi kućne poslove ili na drugi način uložiti trud kako bi dobili džeparac, jesdnostavno žele da nauče decu kako da upravljaju novcem.
„Kad bi od nas tražili da kupimo slatkiše ili igračke, uputili bismo ih na njihov džeparac. Zabavno je posmatrati kako se želje menjaju kad ih prisilite da troše svoj novac“, smeje se Anderson.
Komentari 0