Foto: Pixnio
Za sebe ću reći da sam rastrešena zbog posla , novca , umora , uređenja kuće , neimanja vremena za sebe , itd , itd .. Ali , istovremeno , kad mi ćerka kaže da nešto ne želi , teško da ću pomisliti da spoljne faktore jer – što bi nju mučilo , ima 4 godine i super joj je !
Kakva zabluda i loša percepcija .
Da , tačno , sa 4 godine dete neće imati briga poput rate kredita ili analitičkih izveštaja za nervoznog šefa ali mučiće ga zašto Bambiju umire mama, zašto za Božić nije pao sneg , zašto se na TV – u ne prikazuju crtaći koje toliko voli da gleda . ..
Sve to iz perspektive nas odraslih možda izgleda smešno i nebitno , ali bitno je i važno upravo koliko su nama važne naše rate kredita i poslovni izveštaji .
Naša deca nisu automati na dugme, ni lutke na koncima koje možemo pomerati kako nam odgovara . Oni su stvarne male osobe koje moramo prihvatati s puno pažnje i poštovanja .
To nikako ne znači da moramo podsticati celodnevno sedenje deteta ispred televizora ili kompjuterskih igrica , jer , niko nam ne mora reći da je to loše i nepotrebno za zdrav razvoj naših mališana . Ali , ako dete krene na plivanje i plače od prvog do zadnjeg minuta treninga , ne treba ga terati da mora odmah nastaviti sa treningom kao i ostali koji su se dobro adaptirali . Nikako ga ne upoređujte sa drugom decom ! To je izuzetno demotivišuće za dete … Uostalom , znate li vi zaista da je komšijsko dete koje vidite samo u parku u igri , ili dete na treningu koje vidite jednom nedeljno, jedan sat zaista tako dobro i savršeno 24 sata na dan 7 dana u nedelji , kada ga spominjete kao primer svom detetu (koje će se , u tom trenutnu , neizbežno osećati loše i manje vredno)?
Zar ne bi bilo bolje da detetu svojim primerom , datim vremenom , pažnjom i ljubavlju pokažete da se stvari mogu uraditi samo ako se stvore dobri uslovi za njih .
Na primeru bazena ,kursa jezika , ma bilo čega , pokušajte videti da li je detetu prehladna voda , strogi trener ( po dečjem poimanju ) , nepoznat prostor , odvajanje od vas … Najbolje poznajete svoje dete , pa ćete moći da utvrdite šta bi bio razlog . Pitajte dete , razgovarajte s njim , ispričajte mu situacije gde ste vi sami bili uplašeni , gde vam je bilo hladno , kad niste mogli preskočiti prepreku na fizičkom … Pokažite mu da je strah potpuno normalan i dozvoljen i da ima podršku . Nastavite sa podrškom i dajte detetu priliku da se prilagodi situaciji , da dete ne oseća da nešto mora nego da to radi jer želi .
KAKO IZAĆI NA KRAJ S DETETOM ?
Faza: Hiljadu neću i ni jednom hoću
Isto tako, ako dete ne želi na jednu aktivnost , ali želi na drugu , omogućite mu! Dete ne treba forsirati na aktivnost koju ne želi, ako mu se ne sviđa. Setite se sebe kada ste u teretani – ne volite traku , ali volite bicikl. Zato što ste odrasli , odabraćete bicikl i bićete zadovoljni jer ste napravili nešto dobro za sebe , a za traku ćete dati obećanje da ćete je odraditi drugi put . Tako je i sa decom , ako ne vole balet , ali vole plivanje , neka idu na plivanje ( makar su mesecima pričala da žele na balet ali nije im se svidelo kad su probali).
Naša očekivanja su samo naša i taj deo moramo zadržati za sebe, a decu pustiti da se razvijaju u smeru koji oni osećaju da je dobar za njih . Mi im možemo biti sjajna podrška na tom putu , oslonci kad im bude teško … Budite im podrška jer im to, isto kao i vaš kritike može obeležiti ceo život i ličnost .
Izvor: Magazin.net
Komentari 0