Foto: Pixabay
U Srbiji se beleži sedmi talas korone, virusa koji se svakodnevno registruje kod nekoliko hiljada ljudi, pa su redovi ispred kovid ambulanti postali svakodnevna pojava. Trenutno je aktuelan omikron soj kovida 19 i to varijante BA.4 i BA.5, koje su zaraznije, ali koje na sreću u većini slučajeva ne izazivaju težu kliničku sliku u odnosu na ranije sojeve korone. Mnogi strahuju i od pojave novog soja B.2.75, koji je popularno nazvan „kentaur”, a koji se do sada pojavio u dvadesetak država – Indiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, SAD, Australiji… Evropski centar za kontrolu bolesti označio ga je kao „varijantu pod nadzorom”, što znači da postoje indicije da bi mogao da bude zarazniji ili povezan sa težim oboljenjima, ali tačni dokazi o tome još nisu potvrđeni, a istovremeno je i pod budnim okom Svetske zdravstvene organizacije.
Stručnjaci upozoravaju da je moguće da će na jesen i zimu doći do novog talasa većeg zaražavanja koronom, da je neophodno da se poveća stopa vakcinacije, da oni koji nisu primili, prime vakcinu protiv kovida, da se ljudi vrate nošenju maski u zatvorenom prostoru i javnom prevozu, da se prostorije u kojima se boravi, dosta puta u toku dana provetravaju, da se ruke često peru…
U razgovoru za „Politiku” profesor dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da treba imati na umu da SARS-CoV-2 nije nestao. „Poslednji veliki talas početkom 2022. godine izazvala je tada potpuno nova varijanta, omikron. Brzina njenog prenošenja i daljeg širenja dovela je do velikog broja zaraženih, ali i do takozvanog probijanja imuniteta kod prethodno vakcinisanih osoba. Pomenuti talas prebrzo je dostigao pik, pa i pored velikog broja inficiranih, ovaj procenat nije obuhvatio većinu neophodnu za sticanje dugoročnijeg kolektivnog imuniteta”, naglašava dr Banko.
Da li ste očekivali da će u avgustu biti ovako veliki broj zaraženih kovidom i hoće li taj broj rasti od 1. septembra sa povratkom đaka u škole, a zaposlenih na posao?
Sa do tada stečenim znanjem, mogli smo pretpostaviti da će ovako nastale okolnosti dovesti i do sledećeg talasa epidemije, u već poznatom ciklusu od šest meseci. To se i dogodilo.
Kakvo je vaše mišljenje, da li nastavu u školama treba organizovati uobičajeno ili onlajn? I da li bi trebalo usvojiti neke nove mere?
Merama se bave epidemiolozi. Ali ono što je jasno jeste da mere, ako se i uvode, moraju biti sinhronizovane na svim nivoima. Dakle, pitanje je da li je nošenje maski samo u školama dovoljno za uspostavljanje kontrole nad epidemijom. U zemljama u kojima je obuhvat vakcinacije nizak isključivo u populaciji školske dece, to ima više smisla.
Treba li strahovati od takozvane „kentaur” podvarijante omikron soja virusa?
„Kentaur” ili B.2.75 subvarijanta omikrona, identifikovana je u više od 20 zemalja. Iako do sada nije pokazala veći kapacitet probijanja imuniteta u odnosu na još uvek dominantnu BA.5 subvarijantu, B.2.75 ima jači afinitet za vezivanje za receptore na našim ćelijama. Nejasno je još uvek da li bi ova subvarijanta mogla da preuzme dominaciju nad BA.5. Mnogi joj ne daju takve šanse. Poslednjih dana jedino je u Indiji zabeležen porast „kentaur” subvarijante, ali ovaj porast ne prate značajne promene u broju hospitalizovanih.
Dosadašnje analize pokazuju da su najzaštićenije osobe koje imaju takozvani hibridni imunitet. Šta to zapravo znači?
To je rezultat naučnih studija koje su ispitivale imunitet, pre svega onaj usmeren na omikron varijantu. U ovim istraživanjima dokazano je da kombinacija potpune vakcinacije (tri doze vakcine) i prirodno preležane infekcije stvara najefikasniji imunitet kada je reč o omikron varijanti. Ovakav imunitet naziva se hibridni.
Građani Srbije su u dilemi da li da prime četvrtu dozu vakcine ili da čekaju pojavu savremenijeg cepiva koje će u sebi sadržati i omikron soj virusa. Kakav je vaš stav prema tome?
Postoje neke opšte smernice za primanje četvrte doze vakcine. Ona je pre svega namenjena starijima od 50 godina, kao i mlađima od 50 godina, a koji imaju pridružena oboljenja. Što se tiče adaptirane verzije vakcine, ona bi mogla biti više efikasna za trenutno cirkulišuće varijante virusa, ali će vreme pokazati da li će primena te vakcine stići na vreme, to jest pre nego što se virus dalje promeni. Važno je istaći da je omikron verzija virusa do sada pokazala manji kapacitet za izazivanje teže kliničke slike i njenih komplikacija, te trenutno dostupna vakcina za tako oslabljen virus, u ovom trenutku, pruža značajnu zaštitu.
Koliko traje imunitet posle vakcinacije?
Imunitet posle vakcinacije je varijabilan i zavisi od više faktora: vrste vakcine, imunskog statusa osobe koja prima vakcinu, potencijalno preležane prirodne infekcije… Takođe, trajnost efikasne zaštite nakon vakcinacije zavisi i od samih promena na virusu. U ovom trenutku omikron podvarijante imaju kapacitet da probiju imunsku zaštitu i dovedu do infekcije. S druge strane, svi vakcinisani sa tri doze vakcine i dalje imaju visoku zaštitu od težih kliničkih posledica eventualne infekcije.
Ovih dana dosta ljudi ima simptome prehlade i alergije i nije jasno kako ih razlikovati od korone. Kada se treba testirati?
Leti je prehlada ređi slučaj od alergija. Koronavirusna infekcija može proći i bez simptoma, a kod imunizovanih može proći i bez temperature. Glavobolja, bol u mišićima, bol u leđima, gušobolja, suv kašalj sa temperaturom ili bez nje mogu pobuditi sumnju na kovid 19. Ukoliko nam je još i poznato da smo bili u kontaktu sa zaraženom osobom, verovatnoća da je kovid 19 u pitanju je visoka.
A koliko dugo zaražena osoba treba da bude u izolaciji i koliko dana je prenosilac virusa?
Zaražena osoba u najvećem broju slučajeva može prenositi virus od pet do 15 dana. Među njima, čak 25 odsto je onih koji će virus izlučivati od devet do 15. dana. Zato je važno podići svest o odgovornosti koju imamo onda kada sumnjamo ili znamo da smo zaraženi. Tada je neophodno da se izolujemo, odnosno svedemo kontakte na kratkotrajne susrete uz obostrano nošenje N95 maski.
Koji pacijenti sa utvrđenom koronom treba da dobiju antivirusnu terapiju, odnosno lekove „pakslovid” i „molnupiravir”?
Pomenuti lekovi upravo jesu antivirusna terapija i to terapija specifična sa SARS-CoV-2 infekciju. Ova se terapija daje u skladu sa procenom lekara na pregledu, a u zavisnosti od starosti pacijenta, pridruženih oboljenja, vakcinalnog statusa i rizika za nastanak komplikacija infekcije.
Ima li istine u tome da se američki predsednik Džozef Bajden dva puta u kratkom periodu zarazio kovidom jer je pio jedan od tih lekova?
Nije nepoznato da se kod ljudi koji primaju „pakslovid” terapiju može produžiti izlučivanje virusa, odnosno da se simptomi ili detekcija virusa može povratiti nakon prividnog izlečenja. Ovo ne umanjuje efikasnost leka, niti je pojava koja se ne dešava i kod osoba koje ne primaju antivirusnu terapiju. Zapravo ova pojava uočava se kod oko 10 odsto onih bez antivirusne terapije i kod oko 12-25 odsto onih koji primaju terapiju.
Vidite li povezanost virusnog hepatitisa kod dece sa kovidom? Neka istraživanja pokazuju da su bolest dobili mališani koji su preležali koronu.
Na osnovu dosadašnjih saznanja, kao i dokazanom produženom umnožavanju i izlučivanju SARS-CoV-2 u digestivnom traktu dece kod koje se dijagnostikovao akutni hepatitis, postavljena je hipoteza o mogućem mehanizmu. Naime, produženi boravak SARS-CoV-2 u digestivnom traktu, čak i više meseci nakon akutnog kovida 19, nastavlja kontinuiranu stimulaciju našeg imunskog sistema. Tako senzibilisan imunski odgovor, a po principu takozvane superantigenske stimulacije na svaku drugu infekciju, kao što je adenovirusna, koja se spominje kod ove dece, reaguje nekontrolisano. Posledica je akutni hepatitis. I mnogi drugi simptomi, odnosno sindromi vezani za produženi kovid 19, povezuju se sa produženim boravkom virusa u tkivima van respiratornog trakta.
Ne možemo biti sigurni da neko nikada nije imao kovid
Zbog čega su neki ljudi više puta imali kovid, a neki nijednom?
Ne možemo biti sigurni da neko nikada nije imao kovid 19, samo možemo znati da li je imao simptomatsku infekciju koju je ujedno i registrovao. Ostalo zavisi od naših kontakata pre svega, ali i imuniteta, odnosno zaštite nakon vakcinacije.
Nazire li se kraj pandemiji i hoćemo li sledeće godine živeti normalno?
To je pitanje na koje svi želimo imati odgovor.
Komentari 0