Foto: Pexels
Od ovoga 35 žena je stavljeno u eksperimentalnu grupu koja je konzumirala kapsulu organskog kelja, 35 je stavljeno u grupu koja je uzimala kapsulu šargarepe, a 30 je stavljeno u kontrolnu grupu koja nije bila izložena ni jednom ni drugom ukusu.
Ultrazvučni testovi urađeni 20 minuta kasnije pokazali su da većina beba izloženih kelju pravi grimasu, a većina beba čije su mame uzele kapsulu šargarepe se smeje, navodi se u izveštaju koji je objavio „Psichological Science“.
– Odlučili smo da uradimo ovu studiju da bismo razumeli više sposobnosti fetusa da oseti ukus i miris u materici – rekla je za CNN vodeća istraživačica Bejza Ustun, postdiplomski istraživač u Laboratoriji za istraživanje fetusa i novorođenčadi na Univerzitetu Durham u Velikoj Britaniji.
Dok neke studije, koristeći rezultate nakon rođenja, sugerišu da bebe mogu imati ukus i mirisa u materici, ovo istraživanje je prvo koje pokazuje direktne dokaze o reakcijama fetusa na ukuse u materici, dodala je Ustun. Nalazi pokazuju da su fetusi u poslednja tri meseca trudnoće dovoljno zreli da razlikuju različite ukuse prenesene iz ishrane majke.
Studija je proučavala zdrave fetuse 100 žena starosti između 18 i 40 godina koje su bile trudne između 32 i 36 nedelja.
Učesnice su zamoljene da ne konzumiraju hranu ili aromatizirana pića sat vremena pre skeniranja. Majke takođe nisu jele ili pile ništa što je sadržalo šargarepu ili kelj na dan snimanja kako bi se uverile da to neće uticati na rezultate.
Dok odrasli mogu opisati ukus šargarepe kao „slatki“, kelj je izabran jer prenosi više gorčine na bebe od drugog zelenog povrća kao što su spanać, brokoli ili špargle, prema studiji.
Foto: Profimedia/Foetal Taste Preferences Study; Fetal and Neonatal Research Lab; Durham University. / Ferrari
Nakon perioda čekanja od 20 minuta nakon konzumiranja, žene su podvrgnute 4D ultrazvučnom skeniranju, koje su upoređene sa 2D slikama fetusa. Povlačenje ugla usana, koje ukazuje na osmeh, bilo je značajno veće u grupi sa šargarepom u poređenju sa keljom i kontrolnom grupom. Dok su pokreti kao što su podizanje gornje usne, spuštanje donje usne, pritiskanje usana i kombinacija ovih (što sugeriše na lice koje plače) bili mnogo češći u grupi kelja nego u drugim grupama.
– Do sada, svi znamo važnost zdrave ishrane za decu. Ima dosta zdravog povrća, nažalost, gorkog ukusa, koje obično nije privlačno deci – rekla je Ustun. Ona je dodala da studija sugeriše da bismo mogli promeniti njihove preferencije prema takvoj hrani pre nego što se uopšte rode manipulisanjem ishrane majke tokom trudnoće.
– Znamo da je zdrava ishrana tokom trudnoće ključna za zdravlje dece. A naši dokazi mogu biti od pomoći da se razume da prilagođavanje ishrane majke može promovisati zdrave navike u ishrani dece – dodala je ona.
Istraživanja će se nastaviti na istim bebama
Napredak u tehnologiji omogućio je bolje slike lica fetusa u materici, kaže profesorka Nađa Rajsland, šef laboratorije za istraživanje fetusa i novorođenčadi na Univerzitetu Daram. Rajsland, koja je nadgledala istraživanje, razvila je sistem za posmatranje fetalnog pokreta (FMOS), kojim su kodirani 4D ultrazvučni skenovi.
– Kako tehnologija postaje sve naprednija, ultrazvučna slika postaje sve bolja i preciznija. Ovo omogućava da kodiramo fetalne pokrete lica okvir po kadar detaljno i tokom vremena – rekla je za CNN.
Istraživači su sada započeli naknadnu studiju sa istim bebama nakon rođenja da vide da li ukusi koje su iskusile u materici utiču na njihovo prihvatanje različite hrane tokom detinjstva, navodi se u saopštenju za štampu.
Sve žene koje su učestvovale u studiji bile su bele rase i Britanke.
– Potrebno je sprovesti dalja istraživanja sa trudnicama koje dolaze iz različitih kulturnih sredina – rekla je Ustun.
– Na primer, ja dolazim iz Turske i u mojoj kulturi volimo da jedemo gorku hranu. Bilo bi veoma interesantno videti kako će turske bebe reagovati na gorak ukus.
(Ona.rs)
Komentari 0