Foto: Pixabay
Zagađenje vazduha je odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu. Izloženost aero-zagađenju može da dovede do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme, ali i raznih drugih zdravstvenih problema. Loš vazduh nalazi se na četvrtom mestu liste Svetske zdravstvene organizacije najštetnijih uticaja na zdravlje, odmah posle visokog krvnog pritiska, pušenja cigareta i loše ishrane.
U razgovoru za „Politiku”, docent dr Nataša Petrović Stanojević, pulmolog i šef stacionara kliničkog odeljenja za pulmologiju Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara” u Beogradu, upozorava da veliki broj naučnih dokaza pokazuje da udisanje zagađenog vazduha tokom dužeg vremenskog perioda doprinosi povećanom riziku od različitih bolesti i smrti. „Svake godine više ljudi umire od posledica izloženosti zagađenju vazduha nego zbog saobraćajnih nesreća širom sveta”, naglašava dr Petrović Stanojević.
Koliko je opasno po zdravlje zagađenje vazduha?
Zagađenje vazduha je četvrti vodeći faktor rizika za nastanak smrti na globalnom nivou, odmah nakon visokog krvnog pritiska, rizika u vezi sa ishranom i upotrebom duvana, prema podacima iz 2019. godine. Njegov uticaj takođe prevazilazi uticaj drugih opštepriznatih faktora rizika za hronične bolesti, kao što su prekomerna težina (visok indeks telesne mase), visok holesterol i neuhranjenost. Ključni zdravstveni problemi povezani sa zagađenjem vazduha uključuju ishemijsku bolest srca, rak pluća, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), infekcije donjih respiratornih puteva, kao što je pneumonija, moždani udar, dijabetes tipa 2 i niz neonatalnih bolesti povezanih prvenstveno sa niskom težinom na rođenju i prevremenim porođajem. Trenutne studije nastavljaju da istražuju ulogu zagađenja vazduha u razvoju dodatnih stanja, uključujući astmu, kognitivne poremećaje (demencija), oštećenje razvojnih sposobnosti kod dece i druge efekte.
Koje simptome imaju ljudi kojima smeta ovo zagađenje?
Čak i kratkotrajna izloženost zagađenju vazduha može štetiti zdravlju. Na primer, zagađenje može izazvati pogoršanje simptoma astme i lokalni porast hospitalizacija ili čak smrti u vezi sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima. Smatra se da dugoročno izlaganje zagađenom vazduhu doprinosi povećanom riziku od bolesti i smrti od hroničnih nezaraznih bolesti.
Da li je tačno da ovaj problem utiče na skraćenje životnog veka za oko tri godine?
Više od 97 odsto globalne populacije živi u oblastima gde zagađenje vazduha povremeno ili stalno prelazi preporučene nivoe PM 2,5 opasnih čestica mikroskopske veličine koje oštećuju pluća. Hronično zagađenje vazduha širom planete skraćuje prosečni globalni životni vek za više od dve godine po osobi, ali stanovnici južne Azije gube oko pet godina života kao rezultat smoga, što je uticaj koji se gotovo može uporediti sa štetnostima izazvanim pušenjem. Doprinos zagađenja vazduha bolestima se ne podnosi podjednako širom sveta. Na primer, dok zagađenje vazduha čini oko 20 odsto smrtnih slučajeva od ishemijske bolesti srca na globalnom nivou, taj procenat se kreće od pet odsto u regionima sa višim prihodima do preko 30 odsto u regionima podsaharske Afrike i južne Azije. Ove varijacije odražavaju ne samo izloženost zagađenju vazduha već i druge društvene, ekonomske i demografske faktore koji utiču na osnovni zdravstveni status i nivo ugroženosti stanovništva, uključujući pristup medicinskoj nezi.
Neka istraživanja pokazuju da je aero-zagađenje posle pušenja cigareta najčešći uzročnik pojave karcinoma pluća?
Pušenje je svakako uzročnik broj jedan za razvoj karcinoma pluća. Ipak, najnovija istraživanja sprovedena kod ljudi koji su oboleli od ove bolesti i koji nikada nisu pušili ukazuju da najveći procenat njih živi u oblastima sa stalno visokim aero-zagađenjem. Dokazana je povezanost hroničnih upalnih procesa, koji se sreću kod ljudi izloženih aero-zagađenju sa stvaranjem određenih supstanci u organizmu (interleukin 1-beta), koje utiču na pretvaranje zdravih ćelija pluća u tumorske ćelije.
Koje su najosetljivije grupe stanovništva kada je zagađenje vazduha veliko, odnosno kada su neki naši gradovi među najzagađenijima u svetu?
U celom svetu deca i stariji najviše trpe zbog uticaja zagađenja vazduha na zdravlje. Vrhunac smrtnosti od zagađenja među bebama u prvom mesecu života odražava uticaj izloženosti česticama na neonatalne bolesti povezane sa malom porođajnom težinom i prevremenim rođenjem i na infekcije donjih respiratornih organa. Drugi, veći vrh u starijim starosnim grupama odražava doprinos zagađenja vazduha infekcijama donjih disajnih puteva i bolestima koje se razvijaju tokom vremena, kao što su ishemijska bolest srca, moždani udar, HOBP, rak pluća i dijabetes tipa 2. Poslednjih godina svest javnosti o temi zagađenja vazduha je značajno porasla u Srbiji. Iako se u našoj zemlji beleži minimalni pad zagađenosti vazduha i koncentracije štetnih čestica i ozona u vazduhu u odnosu na 2010. godinu, stopa smrtnosti povezana sa zagađenjem vazduha u 2019. bila je među najvišima na jugoistočnom Balkanu, kao i u čitavoj Evropi. Vodeći faktori rizika koji čine najveći teret bolesti u Srbiji su visok krvni pritisak, rizici u ishrani, duvan i dijabetes. Glavni uzroci smrti uključuju ishemijsku bolest srca, cerebrovaskularne bolesti – moždani udar, hipertenziju i rak pluća. Zagađenje vazduha se smatra sedmim vodećim faktorom rizika za nastanak smrti u Srbiji u 2019. i sa 12.700 smrtnih slučajeva godišnje koji se pripisuju zagađenju vazduha, nacionalna stopa smrtnosti povezana sa zagađenjem vazduha je među najvišima u Evropi.
Možemo li uopšte da se zaštitimo od toga?
Postoje preporučene mere zaštite od aero-zagađenja. Proveravajte dnevne prognoze zagađenja vazduha u vašoj oblasti. Izbegavajte vežbanje na otvorenom kada su nivoi zagađenja visoki. Kada je vazduh loš, možete vežbati u zatvorenom prostoru – teretani, na traci za hodanje ili sobnom biciklu. Ograničite vreme koje vaše dete provodi igrajući se na otvorenom ako je kvalitet vazduha nezdrav. Uvek izbegavajte vežbanje u blizini mesta sa velikim prometom saobraćaja. Čak i kada su prognoze kvaliteta vazduha dobre, vozila na prometnim saobraćajnicama mogu stvoriti visok nivo zagađenja u okolini, čak i do 500 metara udaljenosti. Koristite manje energije u svom domu. Proizvodnja električne energije i drugih izvora energije stvara zagađenje vazduha. Smanjenjem upotrebe energije možete pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha, suzbijanju emisije gasova staklene bašte, podsticanju energetske nezavisnosti i uštedi novca. Koristite alternativne vidove prevoza umesto vožnje automobila. Nemojte spaljivati drva ili smeće. Spaljivanje ogrevnog drveta i smeća su među glavnim izvorima zagađenja česticama čađi. Ne dozvolite nikome da puši u zatvorenom prostoru i podržite mere da sva javna mesta budu bez duvanskog dima.
Zbog aero-zagađenja i hladnog vremena mnogi ljudi više borave u zatvorenim prostorijama. Da li očekujete da će zbog toga uskoro doći do porasta broja obolelih od kovida 19? I strahujete li od „sudara” gripa i virusa korona?
Boravak u zatvorenom prostoru u zimskim mesecima oduvek je bio faktor rizika za povećanje broja svih respiratornih infekcija. Sa smanjivanjem i ukidanjem ograničenja putovanja i okupljanja svugde u svetu, očekivani zimski porast slučajeva obolelih od kovida 19 ima izgleda da se kombinuje sa ponovnom sezonom gripa, uzrokujući „blizanačku” epidemiju ove dve bolesti. Broj slučajeva virusa korona je nizak, ali počinje ponovo da raste u mnogim delovima sveta. Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i Britaniju, ponovo doživljava porast hospitalizacija i smrtnih slučajeva u vezi sa virusom korona.
Vakcine protiv kovida 19 i gripa, iako možda ne sprečavaju infekciju, još uvek su najbolja raspoloživa zaštita od teških formi bolesti i smrti, naročito kod starijih, osoba sa oslabljenim imunitetom i trudnica, koje spadaju u najugroženije kategorije stanovništva.
Komentari 0