Foto: Flickr
Period od 2-5 god života deteta je veoma buran: mozak brzo raste, dete stiče emotivne i kognitivne veštine. U ovom periodu, detetu je potrebno da oseti da su roditelji tu, kroz toplinu i razumevanje, ali isto tako je važan i osećaj sigurnosti, kroz pravila koja mora da poštuje. Važno je znati i da „razmaženost“ nema nikakve veze sa količinom ljubavi koju dajemo našim mališanima već sa pravilima koje postavljamo.
Znaci koji pokazuju da je vašem detetu potrebno više pravila
- Spavanje je potpuno neuređeno: Količina i kvalitet sna pokazuju šta se dešava tokom dana. Ako se vaše dete budi noću, ide kasno u krevet i kenkavo je tokom dana vreme je za uvođenje striktne rutine tokom dana i tokom noći.
- Veoma je nervozno ili plačljivo: Detetu život bez pravila izgleda kao potpuni haos. Dete koje želi da se „oslobodi“ haosa postaje preosetljivo i nervozno. Ovakvo ponašanje može imati i veze sa temperamentom, ali preterana emotivnost je povezana i sa nepostojanjem očekivanja i doslednosti.
- Ne možete da tolerišete uzbuđenje kod vašeg deteta: Mamama je generalno veoma teško da vide razočarano, isfrustrirano ili tužno dete. Upravo zbog ovog osećanja one često priskaču u pomoć i štite ga u svakoj prilici. Međutim, deca treba da znaju da je sasvim u redu imati ovako teška osećanja kao i da ih je moguće savladati. Kako vaše dete reaguje na zabrane? Kako se vi osećate u tom trenutku? Kako reagujete? Zapamtite da dete oseća i razlikuje dvosmislene signale.
- Vi se osećate bespomoćno i ljuto: Iako svaki roditelj doživi neku tešku situaciju sa svojim detetom postoji razlika kada je to samo ponekad i kada se roditelj oseća kao u zamci. Poneki hirovi kao bacanje i vrištanje, kukanje za određenom epizodom crtanog ili zahtevanje desete plišane igračke koju mora da dobije da bi zaspalo su deo odrastanja ali ako predstavljaju svakodnevicu mogu potpuno da izlude roditelje.
Šta da se radi u ovim situacijama?
Pokažite razumevanje. U toku postavljanja pravila nemojte da zaboravite na važnost saosećanja. Ako morate da ga odvojite od najboljeg drugara i on počne da se baca po podu pokušajte da se povežete sa njegovim emocijama govoreći mu „Znam da je teško, razumem te i znam da ti je zabavno“.
Budite jasni i precizni. Nakon što se emotivno povežete sa detetom jasno povucite liniju rečenicom tipa „Sad je vreme da se bude kući ne da se bude kod druga“ ili „danas je dan za gledanje ne za kupovanje“ ako se radi o sceni u tržnom centru. Nemojte pregovarati ili objašnjavati. Ponudite konkretno rešenje tipa: „možemo to da stavimo na listu za dan kupovine“. Logična pravila pomažu detetu da poveže emotivne i racionalne centre u mozgu gradeći sinapse. A što je veći broj ovakvih sinapsi bolja je sposobnost deteta da se samo-reguliše.
Promenite vaš način razmišljanja: Ako osećate da dete dobija previše igračaka i previše poklona promenite situaciju. Jeste zabavno imati različite igre ali one neće uticati na samopoštovanje našeg deteta ili na naš odnos sa njim. Možda će trčati srećni po kući sa svetlećim junacima jedan dan ali će im više značiti slaganje puzli sa mamom. Ako preusmerite interesovanje na aktivnosti kao što su crtanje ili čitanje dete će vas pratiti.
Nemojte govoriti ono što ne možete da ispunite. „Opasne“ rečenice nam izlaze iz usta u trenucima kad gubimo kontrolu i obično su formulisane kao pretnje. One mogu potpuno da zbune dete i zbog toga ih treba izbegavati. Nemojte reći „ako još jednom udariš druga idemo kući“ ako niste stvarno spremni da napustite taj rođendan.
Razgovarajte i pre i posle. Pripremite dete unapred na ono što ga čeka. Ako idete u prodavnicu naglasite da nema kupovine igračaka već se u kolica stavlja samo hrana. Ako se ono ipak razočara razgovarajte o tome po povratku kući. Što više budete razgovarali sa detetom o tome šta se dešava ono će bolje da savlada svoje emocije i pravila će imati smisla.
Izvor: Najboljamamanasvetu.com
Komentari 0