Međutim, to može samo da pogorša situaciju i učini da se dete oseća još nesigurnije
Stidljivost je zapravo preterani osećaj samoga sebe. Da pojasnimo, stidljivi ljudi, pa i deca, često imaju osećaj da ostali loše misle o njima, te se konstantno pribojavaju da će se osramotiti. Ako se ne tretira pravilno to može da postane stanje poznato kao socijalna fobija. Socijalna fobija može da se opiše kao strah od socijalne situacije koji dovodi do izbegavanja javnih okupljanja. Da li je vaše dete stidljivo? Ovde su neka od pitanja na koja treba dati odgovore:
Da li vaše dete nerado ide na okupljanja i druženja?
Da li vaše dete preterano brine o tome šta drugi misle o njemu/njoj?
Stidljivost ne može da se izleči, ali se može korigovati do mere koja je neophodna za normalan društveni život. Ukratko: ako je neko sramežljiv, biće sramežljiv ceo život. Ključ je naučiti dete kako da se nosi sa tim osećajem. Pokažite detetu kako da prebrodi taj osećaj u javnosti ili u neprijatnim situacijama. Važno je da počnete da radite na problemu što je pre moguće. Ako se ne počne od detinjstva, takav poremećaj može da se razvije još više u odraslom dobu, i to može uveliko da oteža, na primer, pronalaženje novog posla ili sticanje prijatelja.
Recite detetu da razumete kako se oseća. Razgovarajte o tome i pokažite saosećajnost. Pokušajte da mu date savete kako da se nosi sa osećajem stidljivosti u nekim situacijama koje su mu bliske ili koje je već iskusio. Što god učinili ili rekli, izbegnite da se dete oseća loše zbog svoje stidljivosti. To može da dovede do pogoršanja problema. Najbolje je da zajedno razgovarate o različitim stvarnim ili imaginarnim situacijama, pa da iznađete najbolje načine snalaženja za dete.
Razgovarajte sa učiteljima ili nastavnicima o detetovoj stidljivosti. Oni imaju mnogo iskustva i sigurno vam mogu dati neke korisne savete.
Budite uzor. Ako ste vi stidljivi, sada je vreme da se suočite sa tim osećajem. Trudite se da ne pokazujete stidljivost pred detetom (to će biti izvrsna terapija i za vas!). U tome može da vam pomogne i brojna stručna literatura.
Uključite vaše dete u više društvenih aktivnosti, kao što su sport, igraonice, itd. Ako se radi o malom detetu, upišite ga u jaslice ili vrtić, kako bi lakše savladalo interakciju sa drugima pre nego krene u školu (kada će to biti svakodnevno neophodno). Nakon druženja sa drugom decom (u vrtiću, igraonici…), pitajte dete kakav mu je bio dan i kako se osećalo u igri a ostalom decom. Ako je bilo problema vezanih za stidljivost, pokažite da ste na njegovoj strani i dajte mu savete kako da se postavi i bolje komunicira sledeći dan. Ali, ako primetite da je dete previše uznemireno posle takvih druženja, nemojte ništa da forsirate. Bolje napravite pauzu. Svako prisiljavanje će samo produbiti problem.
Stručnjaci preporučuju druženje sa mlađom decom. To će starijem stidljivom detetu dati osećaj samopouzdanja. Takođe, preporučljivo je i organizovati druženja stidljivca samo sa jednim prijateljem. Takva druženja ne treba da uključuju gledanje TV-a, niti mešanje od strane roditelja.
Dete koje pobedi osećaj stida će biti jako ponosno na sebe. Ohrabrite ga. Zamolite ga da vam kupi nešto u obližnjoj prodavnici, a ako je dete mlađe, otiđite sa njim do prodavnice pa ga sačekajte ispred vrata dok samo kupuje. Takav korak će za malog stidljivca biti izuzetno zahtevan, ali osećaj pobede posle kupovine biće nenadmašan.
Literatura koja se bavi problemom stidljivosti je dostupna u bibliotekama, te se može nabaviti u slobodnoj prodaji. Takođe, na relevantnim stranicama na Internetu, možete pronaći mnoštvo saveta. Nabavite literaturu, i čitajte je zajedno sa detetom (naravno, to treba prilagoditi uzrastu, ovaj savet važi za stariju decu).
Ako sve to ne uspe, možete da se konsultujete sa psihologom. Oni su sigurno najbolje obučeni za pomoć deci sa ovim poremećajem.
Izvor: Roditeljstvo
Dobar dan, imam ćerkicu koja na leto puni šest godina, jako me muči to sto je izuzetno jako jako povučena pred drugima uvek gura nekog od nas roditelja da kažemo umesto nje… Kada nam neko dođe koga poznaje u početku ne progovara a onda počne sa jednom osobom da priča ali samo ako je nasamo sa njim… Ne znam kako da joj pomognem? Bojim se da to ne pređe u gore, pa me zanima da li bi mogli uz neki savet da nam pomognete? Kao bi mogli da joj pomognemo?
Hvala unapred
Porazgovarajte sa dečjim psihologom.
Molimo vas da ubuduće za pitanja pedijatru umesto comentara koristite nas portal, opciju Pitajte pedijatra http://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra/
Zdravo,zovem se Stefan i idem u II srednju skolu.Moj problem je stidljivost.Do 8. razreda nisam imao problema sa time.Ali kasnije sam polako poceo biti stidljiv.To nije bilo strasno,ali pred kraj 8. razreda,mislim da sam postao vrlo povucen i stidljiv.Na primer kada bih otisao do prodavnice i stao pred kasom da platim ili da cekam u red,ukocio bi se i osecao bih kada bih glavu pomerao da bi mi kocila pri pomeranju.Kada bih izlazio vani i pored mene bi prosla osoba,moji pogled bi isao ka toj osobi,iako to ne bih hteo,i uvek pomislim da me ta osoba pogleda pa se uplasim.Takodje kada sam u skoli,imam strah da pricam sa devojkama,jer se uvek plasim da ne pocrvenim ili kada me one nesto pitaju.Ako bi me neko pitao da li sam zaljublen u neku devojku pod imenom tim i tim…ja bih rekao ne,jer nisam zaljublen u nju ali bih sve jedno pocrveneo i onda se uplasim da ne pomisle da sam se stvarno zaljubio u nju da bi me zezali.Imam par drugara u skoli sa kima se druzim,ali i oni mi deluju takodje povuceni ali ne kao ja,i ne pricaju sa devojkama.Cesto znam prilikom razgovora sa nekom odraslom osobom da osecam kako mi je vruce.Imam osecaj kao da mi je stidljivost sve veca i veca,i voleo bih kako bih mogao to da resim ili barem da umanjim.
NEMA dileme – ovaj problem treba (i može) da reši psiholog, pa razgovor sa psihologom treba obaviti.