Deda Mraz je zapravo Sveti Nikola

Učitelj (ali i duhovni otac) mu je bio njegov stric Nikolaj, koji je u to vreme bio episkop. Još kao mlad momak je odlučio da ceo svoj život posveti Bogu, pa se zamonašio i postao sveštenik u svom rodnom gradu. Bio je neverovatno milostiv – stalno je pomagao siromašnima, ali i drugima kojima je pomoć bila neophodna.

Nije prošlo mnogo, pa je i Sveti Nikola postao episkop, ali na neverovatan način. U gradu Miru se upokojio stari episkop, a sveštenici i vernici nikako nisu mogli da se dogovore oko izbora novog. Posle mnogo nesuglasica i neuspešnih pregovora, najstarijem svešteniku je stigla mala pomoć „odozgo“. Imao je viziju u kojoj mu se jedan svetli čovek javio i rekao: sutra porani i otvori crkvu, a prvi koju u nju uđe će postati novi episkop, a ime mu je Nikolaj. Tako je i bilo – zaista, u ranu zoru stiže sveti Nikola i tako postade episkop.

I kao episkop je nastavio svoju milosrdnu misiju i pomagao je svima, prema trenutnim mogućnostima. Onda se stigla jedna, za Svetog Nikolu, strašna vest – jedan ugledni čovek toga grada je odjednom osiromašio! I tada je bilo ekonomskih kriza, a on je izgubio skoro sav imetak. Imao je tri kćeri i da bi se spasio bede odlučio je da proda najstariju kći. Svetitelj se veoma rastužio i odlučio da pomogne čoveku, ali krišom, da niko ne zna. Prišunjao se kući tužnog čoveka, prišao otvorenom prozoru i čuo je kako nesrećnik tiho plače, jer je sledećeg jutra trebalo da mu odvedu ćerku. Sveti Nikola je skupio nešto zlatnika, stavio ih u vrećicu i ubacio kroz prozor i odmah pobegao.

Čovek je čuo da je nešto lupnulo, i ugledao vrećicu sa zlatnicima – poskočio je od sreće jer nije morao da proda ćerku, ali nije uspeo da shvati kako je ova vrećica stigla do njega. Ipak, radost je kratko trajala – ubrzo je ponovo nestalo novca, pa je nesrećni čovek opet odlučio da proda drugu ćerku. Ponovo je tiho jecao, kad opet uleti vrećica sa zlatnicima. Ne obazrevši se na novac, brzo je otrčao do prozora, ali nikoga nije bilo – Sveti Nikola je već pobegao!

Ovaj novac je bio dovoljan da se potpuno izvuče iz finansijskih neprilika, ali se stalno pitao ko mu je pomogao. Raspitivao se, diskretno, kod svojih prijatelja i poznanika, ali niko se nije oglasio kao tajanstveni spasilac.

Onda je odlučio da pribegne lukavstvu – opet je razaglasio da je u mukama, da mu nedostaje novac i da najmlađu kći mora da proda koliko sutra. Ovo nije bila istina, ali je radoznalost i želja da se zahvali nepoznatom darodavcu, prevagnula. Vest je brzo stigla do Svetitelja koji je opet krenu u „akciju“.

Otvorio je prozor, ostavio samo jednu sveću da gori i čekao ispod prozora u polumraku. Kad je Sveti Nikola ubacio vrećicu, iskoči onaj čovek i prepozna svog episkopa! Odmah je zaplakao od sreće, pa pod noge Svetitelju i zamolio za oproštaj. Naprosto je morao da upozna svog spasitelja. Sveti Nikolaj ga je podigao i zapovedio mu da NIKOME ne priča ko mu je pomogao, sve dok je živ. Čovek je obećao, obećanje ispunio, ali posle upokojenja Svetog Nikole istina je izašla na videlo. Tako je ova priča stigla i do našeg doba, a na dan Svetog Nikole deca dobijaju poklone – neki ostavljaju čizmu na prozoru, nekima mame i tate stave poklon pod jastuk…ali kakve ovo veze ima sa deda Mrazom?

E, pa ima!

Mnogo je onih koji ne veruju u Svetog Nikolu, ili ne znaju za njega. Ipak, trebalo je smisliti nekog tajnog darodavca koji će deci donositi poklone. Iako nisu čuli za Svetog Nikolu, čuli su za priču o tajanstvenom dardodavcu. I tako je nastao deda Mraz. Na engleskom jeziku se Sveti Nikola kaže Saint Nicolas, a onda je to, igrom slova smišljeno pretvoreno u Santa Clause – i tako je deda Mraz dobio ime!

Onda je malo pomereno vreme davanja poklona sa dana Svetog Nikole (6. Decembar po starom, 19.12. po novom kalendaru) na  Božić ili Novu godinu i tako se nekako zaboravilo na Svetitelja.

A on je bio živ čovek i pravi Svetac i zato ne sme nikada da se zaboravi, ali i treba da se zna:  Deda Mraz je u stvari Sveti Nikola!