Vi ste , kao dobar roditelj , spremni da učinite sve što je potrebno za njihovu bezbednost i sreću . Ipak , pripazite da vaše ponašanje ne bude previše zaštitnički jer to može izazvati neželjene posledice .
Preuzimanje odgovornosti
Osnovno je pravilo : “ Kako si se popeo , tako i siđi “ . Dete koje se bez tuđe pomoći može podići u stojeći položaj na neki način je odgovorno za svoje pokrete i trebalo bi se samo vratiti nazad na pod .
To je otprilike kao da se vi penjete na planinu i na vrhu shvatite da ne znate kako sići pa nazovete helikopter da dođe po vas . Time odgovornost za svoje ponašanje prebacujete na druge .
Ako majka uhvati dete svaki put kad ono ustane i počne se spuštati , šalje mu poruku da je ona deo njegovog mehanizma za kretanje i samim tim odgovorna za njegovo bezbedno “ sletanje “ . U takvom slučaju dete će se prepustiti padu kad god vidi majku u blizini , čak i kada je u uzrastu da se može samostalno da spusti iz stojećeg u sedeći položaj . Taj se osećaj vremenski može produžiti pa su česti primeri u kojima dete iskače iz stolice pored koje stoji mama i razgovara s prijateljicom . Dete jednostavno odbija razlikovati da li ga pratite pogledom ili ne i da li ste spremni uhvatiti ga ili ste mu možda okrenuti leđima. To je ujedno i razlog zašto se većina nezgoda događa u blizini roditelja koji ne stignu blagovremeno reagovati .
Iskustvo kao lekcija
Dete koje nije “ hvatano “ vrlo se brzo nauči oslanjati na sebe jer će naučiti najbolji i najsigurniji put do dole . Dobar primer za to su dečji padovi na najzgodniji način padajući na bok ili na guzu . Deca koja nemaju iskustva s padovima najčešće i doživljavaju dramatične padove sa većim posledicama .
Ako vam je to teško zamisliti , možda vam pomogne sledeći primer . Zamislite zadatak u kojem treba pasti na leđa , a prijatelji vam obećavaju da će vas uhvatiti . U tom trenutku se morate dobro koncentrisati kako biste smirili sve glasove u glavi koji vam govore “ Ne “ . Taj “ Ne “ nema dete koje nema iskustvo u padanju . Zato je zaista važno naučiti dete da samostalno vlada svojim telom . Nemojte ga sprečavati u tome .
Ljubav pre svega
Poslednje , ali ne i manje važno : ne žalite dete kada padne . Napaćeni izraz na vašem licu rasplakat će i dete sa najjačim karakterom koje je upravo palo i baš je to potrebno izbeći . Preplašiće se vaše reakcije i spontano zaplakati iako ga ništa posebno ne boli . Ne zaboravite biti podsticajni i nasmešeni , no takođe se ne rugajte detetu kad padne i ne ignorišite detetovu bol ako želi utehu . Uz jedan veliki zagrljaj , podstaknite ga na novi pokušaj i preokrenite celu situaciju u igru i zabavu jer tada nema mesta suzama .
Prvo istražujem , onda malo odmaram
Neka deca nakon ponavljanih padova prestaju istraživati stajanje . To je znak da još nisu spremna za stajanje . Kada dođe njihovo vreme , sa sigurnošću će se popeti u stojeći položaj i spustiti se dole . Većinom se radi o periodu od nekoliko dana .
Samo za roditelje …
Najjednostavniji put kako dete naučiti odgovornosti za vlastite pokrete jest da se malo udaljite od njega u ključnom trenutku . Dete mora da zna da ga nećete uhvatiti , a vi to morate takođe znati . Ipak , ne ispuštajte ga iz vida . Upozoravajte ga da se čvrsto drži . Isprva će plakati i moliti pomoć , ali će se čvrsto držati . To je instinkt koji ne treba prikrivati . Ostavite ga malo da doživi taj trenutak , a zatim mu pokažite kako se spustiti . Budite mu oslonac.
Izvor: Roditelji
Komentari 0