– Ovo je zaista fascinantno. Niko pre nas nije izbliza proučavao ovo – kaže doktor Tomas Insel, neurolog i psihijatar.
Pre više od 100 godina, Sigmund Frojd je pričao o ljudskoj tendenciji da zaboravi rane godine svog života, nazivajući to infantilnom amnezijom. Naučnici su kasnije mislili da se sećanja čuvaju pomoću jezika, jer deca najčešće počinju d a imaju dugoročna sećanja u vreme kada počnu da idu u školu, kaže koautorka studije, Šina Džoselin.
– Ali najčudnija stvar je to što većina životinja ima infantilnu amneziju, pa razvoj jezika ne može biti celokupno objašnjenje – kaže ona.
Insipirisani posmatanjem svog deteta, Šina i njen muž Pol, još jedan od koautora, zapitali su se zašto mala deca ne mogu da zadrže sećanja na neku situaciju ili događaj. Za memorisanje je bitan hipokampus, deo mozga koji se bavi proizvodnjom novih ćelija.
Šina i Pol su zajedno sa timom istraživali miševe, životinje koje – isto kao i ljudi – imaju mrlje u najranijim sećanjima. Kako miševi stare, proizvodnja neurona se usporava. Pad proizvodnje neurona poklapa se sa sposobnošću ovih glodara da zapamte strašne situacije, tvrde istraživači.
Za potrebe testiranja, istraživači su stavili odraslog miša u okruženje koje je znatno drugačije od njihovog uobičajenog doma (sa prugama na zidovima i mirisom sirćeta) i plašili ga blagim šokovima. Odrasli miš je naučio da se plaši te sobe, pa se čak i posle 28 dana ukočio u mestu kada je vraćen u nju.
Mali miš je bio zaboravan. Dan nakon šoka, strah je počeo da bledi. Naučnici su došli do zaključka da su nove ćelije koje proizvodi hipokampus krive za to što mozak ne može da pamti u ranoj mladosti, potšo nove ćelije brišu stare ćelije u kojima se nalaze prethodna sećanja.
– Možda to što zaboravljamo nije toliko loša stvar. Možda je dobro da pročistimo neka sećanja i zaboravimo neke stvari koje nisu toliko važne – kaže Šina.
Izvor: Blic.zena
Komentari 0