Od ranog detinjstva deca razvijaju neverovatnu sposobnost da prepoznaju koji roditelj je popustljiviji. Ili jednostavno umorniji. Naši roditeljski pristupi su ukorenjeni u činjenici da želimo ono što je najbolje za našu decu.
Bilo kako bilo, mišljenje o tome šta je najbolje je krajnje subjektivo i može biti diskutabilno za drugog roditelja. Nije neuobičajeno da roditelji imaju potpuno različite pristupe roditeljstvu. Iako različiti pristupi ne znače da će se roditelji obavezno sukobiti, služeći se različitim strategijama roditelji šalju različite poruke deci koje mogu biti zbunjujuće.
Značaj nedvosmislenih smernica za ponašanje
Maloj deci su svakako potrebne jasne i nedvosmislene smernice za ponašanje. Jako je važno da roditelji sa različitim stavovima prevaziđu svoje razlike i pregovaraju oko svog međusobnog odnosa kao i odnosa sa decom. Uobičajeno je da postoji određenji stepen konkurenciije, čak i u najzdravijim roditeljskim odnosima i ako roditelji ne pripaze, deca mogu da postanu jako dobra u eksploataciji ove situacije.
Manipulacija
Važno je da znate da će sva deca da pokušaju da izmanipulišu situaciju u svoju korist u nekom trenutku, ali to ne znači da su loša. Manipulacija je u stvari jasna poruka da je dete zbunjeno i da traži jasne granice. Ne samo da su deci potrebne granice, već ona ponekad moraju i da ih testiraju. To roditelje, koji su popustljiviji, tera da se i sami pozabave granicama i jasno ih definišu. Možda jedan od roditelja želi da nauči dete da se zdravo hrani, dok mu drugi roditelj pri svakom izlasku kupuje čokolade i preslatke sokove, ne zato što ne želi da mu se dete zdravo hrani, već što je i sam imao problem sa svojim prestrogim roditeljima i zaro uvek popušta deci.
Zajednički pristup
Različiti pristupi roditeljstvu i ne moraju da budu tako zbunjujući za decu, ako roditelji umeju da se nose sa različitim stavovima. Na primer, možda jedan roditelj smatra da dete treba samo da odluči kad treba uraditi domaći zadatak, dok se drugi drži stava da bi zadatke trebalo uraditi odmah posle škole. Detetu treba dati do znanja da se zadaci moraju završiti. Mada možda jedan od roditelja smatra da deca moraju da drže sobu urednom, dok drugom to i nije tako važno, trebalo bi dati do znanja detetu da mora da ceni oba roditelja.
Različiti stavovi roditelja mogu da znače i različite komponente roditeljstva. Strožiji roditelj može da postavlja jasne granice deci, dok roditelj, koji je manje strog, može lakše da se zbliži sa decom. Zajedno roditelji mogu da balasiraju. Jedan od roditelja može biti kreativniji, dok drugi može decu da uči kako da budu praktični, kao i dobri matematičari.
Jasne granice i jasne posledice
Roditelji, koji deci postavljaju jasne granice, imaju običaj da deci ukazuju i na jasne posledice. Međutim, deca ne bi trebalo da strahuju od svojih roditelja, već da imaju svest o jasnim posledicama određenih postupaka. Na ovaj način deca će moći da u skaldu sa tim regulišu svoje ponašanje.
Biti uzor
Tokom formativnih godina roditelji su primarni uzor i igraju primarnu ulogu u emotivnom razvoju, kao i u tome kako se odnosimo prema drugima. Oni koji su imali blizak i dobar odnos sa roditeljima, uglavnom prirodno usvajaju strategije roditeljstva, koje su slične onome što su i sami doživljavali kao deca. Sa druge strane, ljudi koji su imali komplikovane odnose sa svojim roditeljima, često moraju naporno da rade da prevaziđu disfunkcionalne obrasce roditeljstva i svesno razviju nove načine ophođenja prema deci.
Nežan i stabilan pristup
Važno je da roditelj ne bude dogmatičan u svom pristupu i vidi i prednosti drugog načina vaspitanja. Kad roditelji imaju različite stavove, važno je da izađu pred dete sa samo jednim gledištem, da deca ne bi iskoristila njihovo neslaganje u mišljenju.
Podsticajno roditeljstvo
Uvek bi trebalo imati na umu da bi roditelji trebalo da podržavaju jedno drugo pred decom. Roditelji, koji se otvoreno ne slažu i međusobno podrivaju u disciplinskim pitanjima, stvaraju neprijatnu situaciju za decu. To može otvoriti vrata manipulaciji i neprijatnoj atmosferi u kući.
Bitno je da roditelji različitih pogleda na vaspitanje, komuniciraju i rade na svojim različitostima. Moraju da razgovaraju i zbog svog odnosa, a ne samo odnosa sa decom. Ovaj proces bi trebalo da se odvija nezavisno od dece, kako bi se izbegla konfuzija, konflikt i razvijanje manipulativnog ponašanja kod dece.
Izvor: Superdete
Komentari 0