Sadašnja hipoteza kaže da se te bolesti upravo razvijaju jer se deca sada retko igraju u blatu, šljapkaju u baricama i maze životinje. Bez izlaganja prljavštini i bakterijama u ranoj fazi detinjstva, imuni sistem se ne razvija i ne „nauči“ kako da odgovori na svakodnevne izazove.
Najnoviji dokaz toj tvrdnji dolazi od američkih istraživača koji su proučavali miševe zatvorene u sterilnim kavezima i hranjene sterilnom hranom. Kod njih je u plućima i stomaku pronađen veliki broj ćelija koje izazivaju astmu i probleme sa crevima.
Kada je u kasnijem periodu zaista razvili astmu ili kolitis creva, bolest je bila mnogo teža nego što je uobičajeno, piše u magazinu Science raport.
I na Harvardu su posmatrali šta se desilo kada su glodari uzeti iz njihovog sterilnog okruženja i stavljeni u kaveze sa normalnim miševa. Miševi koji su se preselili kao odrasli nisu postali ništa manje podložni bolesti ali su oni koji su preseljeni u prvih nekoliko nedelja života razvli imuni sistem i rasli kao i ostali miševi odgajani u nesterilnom okruženju.
Ovo dovodi do zaključka da postoji period u kome izloženost prljavštini i bakterijama uči imuni sistem da radi ispravno. Istraživač Ričard Blumberg kaže: „Ove studije pokazuju veliku važnost normalne izloženosti organizma mikrobima u najranijem periodu života“
Naučnici stoga pozivaju roditelje da ne čiste preterano prostor u kojem borave bebe u nameri da ih zaštite jer u tom slučaju njihov imuni sistem neće biti razvijen pravilno i dovešće do bolesti u kasnijem dobu.
Ova hipoteza o higijeni prostora prvi put je objavljena 1989. godine kada je primećeno da od polenske alergije ređe obole deca koja imaju stariju braću ili sestre. Razlog tome je da dosta mikroba koje stižu od braće i sestara pružaju zaštitu od alergija. Druge studije su pokazale da deca sa ljubimcima ili ona koja odrastaju na farmi manje pate od alergija jer se u tim uslovima njihov imuni sistem razvio pravilno.
Izvor: DailyMail/Novi magazin, AM
Komentari 0