Foto: Freepik
Stručnjaci iz više evropskih zemljama upozorili su na opasnost takozvanih endokrinih ometača, hemikalija koje utiču na endokrini sistem i na taj način izazivaju brojne efekte na zdravlje. Naučne studije pokazale su da one mogu da ispolje efekte na funkciju štitaste žlezde i reproduktivnog sistema, kao i uticati na metabolizam. Izloženost ovim hemikalijama tokom trudnoće poseban je izazov budući da ove hemikalije prolaze placentarnu barijeru i mogu potencijalno doprineti i nastanku problema sa rastom i razvojem novorođenčeta, kao i ispoljiti efekte na zdravlje osobe u odraslom dobu.
Zato je na kritičnoj prekretnici za zakonodavstvo EU o hemikalijama u Briselu održan Peti godišnji forum o endokrinim ometačima.
Na poziv Evropske komisije, na Forumu je učestvovala i prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja za „Politiku“ ističe da su pomenute hemikalije strane organizmu, da mogu biti sintetskog ili prirodnog porekla i kada su prisutne u našem telu različitim mehanizmima mogu dovesti do disbalansa hormona i poremetiti funkcionisanje endokrinog sistema.
– Identifikacija i efikasno regulisanje upotrebe endokrinih ometača je od izuzetnog značaja, jer omogućava ograničavanje njihovog uticaja i zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine. Forum je i ove godine, okupio vodeće naučnike u ovoj oblasti, političare, lidere u industriji i predstavnike civilnog društva i tokom dva dana diskutovano je o najaktuelnijim temama u oblasti endokrinih ometača, uključujući najnovije naučna saznanja o uticaju ovih hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovogodišnji Forum u fokusu je imao uticaj per- i polifluorovanih supstanci (PFAS), takozvanih večnih hemikalija na zdravlje ljudi. Ove hemikalije koriste se u proizvodnji nelepljivih premaza koji se koriste u nelepljivim tiganjima i pekačima, zatim u proizvodnji papirne i plastične ambalaže, odeće i nameštaja otpornog na fleke, a mogu se nalaziti i u kozmetičkim preparatima. Iako je trenutno u planu donošenje dodatnih ograničenja i zabrana PFAS, postoji rizik da će regulativa biti ipak blaža, imajući u vidu veliki obim komentara i predloga koje su do sada uputili predstavnici industrije – kaže naša sagovornica.
Naučnici su tokom trajanja Foruma pozvali predstavnike vlasti i donosioce odluka na hitno usvajanje i implementaciju efikasnijeg zakonodavstva u ovoj oblasti, a u cilju očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine.
Prof. dr Aleksandra Buha Đorđević je ovom prilikom predstavila rezultate svog naučnog rada u ovoj oblasti, kao i inicijativu kojom je tokom prethodne dve godine koordinisala. U pitanju je projekat „Informisana mama, zdrava beba – kako bezbedno živeti sa hemikalijama” koji je realizovan u okviru Udruženja toksikologa Srbije, a uz pomoć Ministarstva zdravlja.
– Supstance koje deluju kao endokrini ometači poput bisfenola, parabena, ftalata, fitoestrogena, pomenutih PFAS hemikalija i mnogih drugih, prisutne su u hrani, vodi, vazduhu, kao i predmetima opšte upotrebe, pa smo ovim supstancama izloženi svakodnevno. Svakodnevna izloženost njima, posebno u osetljivim periodima trudnoće i dojenja, jeste jedan od izazova savremenog doba, pogotovo ako se u obzir uzme nedostatak jasnih smernica o tome kako se izloženost ovim supstancama može smanjiti. Stoga je osnovni cilj ove inicijative bila edukacija (budućih) mama o uticaju hemikalija koje remete naš endokrini sistem na zdravlje novorođenčeta, kao i načinima na koji se ova izloženost može smanjiti, posebno u najosetljivijim periodima života – navodi dr Buha Đorđević.
U okviru ovog projekta nastao je i informator koji su sačinili nastavnici i saradnici Katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta, a koji je dostupan za besplatno preuzimanje na internet stranici Udruženja toksikologa Srbije.
Komentari 0