Foto: Freepik
Manifestuju se brojnim problemima pre svega umorom tokom dana i uticajem na njihove motoričke sposobnosti. Veliki broj dece koja imaju teškoće senzorne integracije imaju i probleme sa spavanjem.
Prema literaturi, pedijatrijske poteškoće sa spavanjem se mogu podeliti na fizičke poremećaje i poteškoće sa ponašanjem. Fizički poremećaji su apneja tokom sna i otežano disanje, dok faktori ponašanja uključuju teškoće sa uspavljivanjem, buđenje nakon zaspivanja, ukupno vreme spavanja, noćne strahove.
Bebama i maloj deci sa senzornom preosetljivošću je potrebno više vremena da se naspavaju. Primećeno je da je preosetljivost na dodir značajan prediktor za teškoće sa spavanjem kod dece mlađeg školskog uzrasta sa teškoćama senzorne integracije. Deca sa atopijskim dermatitisom koja imaju senzornu preosetljivost najčešće nemirno spavaju i teško ponovo zaspivaju kada se probude tokom noći. Uprkos brojnim problemima do kojih dovode teškoće sa spavanjem do skoro nije bilo objavljenih studija o efikasnosti primenjenih intervencija.
Utvrđeno je (Hendel, 2017) da masaža umerenim pritiskom ima umirujući i regulacioni efekat na prevremeno rođene bebe i da dovodi do poboljšanja dečijih veština u igri kada se primenjuje u periodu od 3-7 nedelja.
U studiji koja je sprovedena u Izraelu na deci uzrasta 5 – 11 god sa poteškoćama u senzornoj obradi i istovremeno imala i teškoće sa spavanjem, roditelji su sprovodili masažu za koju su prethodno bili obučeni od strane stručnjaka, tokom noći u trajanju od 15-20min. U kontrolnoj grupi roditelji su deci sa teškoćama u spavanju i senzornom preosetljivošću, čitali priču za spavanje svake noći 15 – 20min.
Senzorna preosetljivost se značajno smanjila kod dece koja su dobijala masažu dubokim pritiskom u odnosu na grupu dece kojoj su roditelji tokom noći čitali priču. Značajno je poboljšano spavanje kod dece koja su masirana, smanjila se pospanost tokom dana, manje su se opirali odlasku na spavanje i ranije su zaspivali. Buđenje tokom noći je bilo ređe, lakše su ponovo zaspivali kada se probude u odnosu na kontrolnu grupu.
Studija je pokazala da upotreba senzornih inputa može da utiče na parametre spavanja i ponašanje dece koja imaju teškoće senzorne integracije.
Primena masaže dubokog pritiska značajno je poboljšala sve procese senzorne integracije, smanjila je taktilnu osetljivost, preosetljivost na ukus/miris, na pokret, smanjilo se traženje senzornih stimulacija, uticala je na vizuelnu i auditinu preosetljivost kao i na nizak nivo energije/pobuđenost.
Rezultati govore o visokoj efikasnosti primene senzorne intervencije kod poremećaja spavanja kod dece sa teškoćama u senzornoj obradi kao i o pristupu koji uzima u obzir reakcije deteta na senzorni unos. U ovoj studiji je potvrđeno da dodir umerenog pritiska efikasno snižava nivoe pobuđenosti na nivou senzornih sistema i u toku spavanja.
Kada je senzorna intervencija prekinuta, kada su roditelji prestali sa praksom primene masaže dubokim pritiskom tokom noći primećeno je da su se loši obrasci spavanja ponovo vratili, što pokazuje efikasnost primene ove metode.
Takođe se pokazalo da aktivno uključivanje roditelja može da zameni tradicionalne terapeutske tretmane i da dobro isplanirane intervencije mogu da se primenjuju i kod kuće što osnažuje samu porodicu i omogućava primenu principa rane intervencije zasnovane na rutinama.
Snežana Milanović, dipl fizioterapeut
SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut
Komentari 0