Da li dete sa varičelom treba da se kupa?

Foto: Freepik

Radi se o virusu koji se lako i brzo širi i izuzetno je zarazan. Prenosi preko disajnih organa – to je „kapljična“ infekcija. Tako će jedan mališan u grupi zaraziti skoro svu decu (i odrasle) koja su bila sa njim u kontaktu (naravno ne i onu koja su preležala ovčje boginje). Inkubacija (vreme koje prođe od ulaska virusa do pojave prvih znakova bolesti) kod varičele obično traje od jedne do tri nedelje. Maksimalni period inkubacije je 28 dana.

Obolelo dete je zarazno dva dana PRE izbijanja ospe, tako da treba proveriti sve koji su u tom periodu bili u kontaktu sa bolesnim detetom. Dok se sve promene na koži ne „osuše“, (a nove ne izlaze) dete je zarazno! To je obično desetak dana od početka bolesti.

Prvo se pojavi „bubuljičica“ koja brzo nabubri ispunivši se prozirnom tečnošću (vezikula). Potom se ova bistra tečnost zamuti pa izgleda žućkasto – kao gnojanica (pustula). Pustula potom „pukne“ pa se formira „krasta“ (krusta) koja se posle nekoliko dana osuši i odpadne. Tipično je da su promene razbacane po koži bez ikakvog pravila.

Mogu se pojaviti svuda, pa i na mestima kao što su (genitalije, čmar, vežnjača, spoljašnji slušni kanal). Na jednom „polju“ kože se obično vide različite faze boginja (takozvana polimorfna ospa). Promene se mogu pojaviti i na sluzokžama, na primer u ustima ili grlu i tada su prilično bolne i neprijatne.

Sve ovo strašno svrbi pa se deca češu i tako pogoršavaju infekciju.

Obično ima nekoliko „naleta“ ospe koji traju obično sedam do deset dana. Potom se promene na koži suše i kraste otpadaju još oko nedelju dana. Tako treba računati sa bar dve nedelje „bolovanja“.

Da li dete sa varičelom treba da se kupa?

Da – decu sa varičelom treba svakodnevno tuširati! Izbegavanje kupanja je opasna zabluda, pošto bakterije koje normalno žive na zdravoj koži uzrokuju sekundarne bakterijske infekcije oštećene kože – tamo gde su boginje. Zato je tuširanje prava stvar! Par minuta pod mlazom mlake vode sa blagim tečnim sapunom je idealna „kombinacija“. Posle kupanja se detetova koža nežno osuši („istapka“) čistim, mekim peškirom i to je to!

U neopranoj kosi se pomenute bakterije još lakše razmnožavaju i mogu da naprave infekciju. Pošto boginja ima i u kosi, neophodno je prati bar dva puta nedeljno.

Kako pomoći detetu sa varičelom?

Veoma retko se daje (samo prvih dana bolesti kod retkih pacijenata koji su u velikom riziku od teških oblika bolesti i komplikacija) antivirusna terapija (aciklovir). Ova terapija može značajno skratiti tok bolesti, ali NEMA imuniteta posle terapije, pa pacijent ponovo može oboleti.

Uglavnom se sprovodi takozvana simptomatska terapija:

• Obaranje povišene temperature paracetamolom, ibuprofen treba izbegavati kod dece sa varičelom.
• Kad postoje varičele u ustima, one izazivaju bolove, pa paracetamol treba davati 20-tak minuta pre jela da se olakša uzimanje hrane.
• Takođe je važno da dete unosi dovoljno tečnosti, najbolje hladne (ali ne i ledene) vode.
• Redovno tuširanje se podrazumeva, a znojenje deteta treba smanjiti boravkom u rahlađenim prostorijama, odeća treba da je od prirodnih materijala
• Dete sa varičelom u prvih 7 do 10 dana NE treba izlagati direktnom sunčevom zračejnu, a podrazumeva se izbegavanje kontakta sa drugom decom i odraslima koji NISU preležali varičele.
• Podrazumeva se da dete more imati uredno potkresane nokte!
• Izuzetno važno je ublažiti svrab!

Češanje oštećene kože dovodi do sekundarne – bakterijske infekcije kože! Na površini neoštećene kože žive bakterije (stafilokoke i streptokoke) i tu NE prave problem. Ipak, kad postoji oštećenje kože (to su boginje), pa kad se dete češe, kroz ova otvorena „vrata“ bakterije prodiru u dublje slojeve i naprave sekundarnu – bakterijsku infekciju. Infekcija pojačava svrab, pa se dete još više češe, pa se infekcija dodatno pojačava i još više svrbi, pa se zatvara „začarani krug“ češanja i infekcije! Sve ovo produžava trajanje bolesti, ali i mogu uzrokovati ružne ožiljke!

Zaštita od varičele

Postoji još od 80­-tih godina prošlog veka, a od 1995. vakcina se primenjuje u SAD, Kanadi, Australiji, kao i u pojedinim zemljama Evrope. Vakcinacija u SAD je do 2004. obuhvatala je skoro 90% dece od 12 do 18 meseci, kao i neimunih adolecsenata i odraslih, gde se pokazala izuzetno efikasnom, naročito posle davanja i druge doze vakcine. Zato aktuelni protokol vakcinacije podrazumeva dve doze sa razmakom od 4 do nedelja! Vakcina protiv varičela dostupna je u Srbiji je od 2010. ali nije deo obaveznog programa imunizacije. Njena primena je moguća od navršene prve godine života.